Јов 31
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Reina-Valera 1909
1Веру учиних са очима својим, па како бих погледао на девојку?
1HICE pacto con mis ojos: ¿cómo pues había yo de pensar en virgen?
2Јер какав је део од Бога одозго? И какво наследство од Свемогућег с висине?
2Porque ¿qué galardón me daría de arriba Dios, y qué heredad el Omnipotente de las alturas?
3Није ли погибао неваљалом и чудо онима који чине безакоње?
3¿No hay quebrantamiento para el impío, y extrañamiento para los que obran iniquidad?
4Не виде ли Он путеве моје, и све кораке моје не броји ли?
4¿No ve él mis caminos, y cuenta todos mis pasos?
5Ако ходих с лажју или ако похита нога моја на превару,
5Si anduve con mentira, y si mi pie se apresuró á engaño,
6Нека ме измери на мерилима правим, и нека Бог позна доброту моју.
6Péseme Dios en balanzas de justicia, y conocerá mi integridad.
7Ако су кораци моји зашли с пута, и ако је за очима мојим пошло срце моје, и за руке моје прионуло шта год,
7Si mis pasos se apartaron del camino, y si mi corazón se fué tras mis ojos, y si algo se apegó á mis manos,
8Нека ја сејем а други једе, и нека се искорене изданци моји.
8Siembre yo, y otro coma, y mis verduras sean arrancadas.
9Ако се занело срце моје за којом женом, и ако сам вребао на вратима ближњег свог,
9Si fué mi corazón engañado acerca de mujer, y si estuve acechando á la puerta de mi prójimo:
10Нека другом меље жена моја, и нека се други над њом повијају.
10Muela para otro mi mujer, y sobre ella otros se encorven.
11Јер је то грдило и безакоње за судије.
11Porque es maldad é iniquidad, que han de castigar los jueces.
12Јер би то био огањ који би прождирао до уништења, и сву би моју летину искоренио.
12Porque es fuego que devoraría hasta el sepulcro, y desarraigaría toda mi hacienda.
13Ако нисам хтео доћи на суд са слугом својим или са слушкињом својом, кад би се тужили на мене;
13Si hubiera tenido en poco el derecho de mi siervo y de mi sierva, cuando ellos pleitearan conmigo,
14Јер шта бих чинио кад би се Бог подигао, и кад би потражио, шта бих Му одговорио?
14¿Qué haría yo cuando Dios se levantase? y cuando él visitara, ¿qué le respondería yo?
15Који је мене створио у утроби, није ли створио и њега? Није ли нас Он исти саздао у материци?
15El que en el vientre me hizo á mí, ¿no lo hizo á él? ¿y no nos dispuso uno mismo en la matriz?
16Ако сам одбио сиромасима жељу њихову, и очи удовици замутио,
16Si estorbé el contento de los pobres, é hice desfallecer los ojos de la viuda;
17И ако сам залогај свој сам јео, а није га јела и сирота,
17Y si comí mi bocado solo, y no comió de él el huérfano;
18Јер је од младости моје расла са мном као код оца, и од утробе матере своје водао сам је;
18(Porque desde mi mocedad creció conmigo como con padre, y desde el vientre de mi madre fuí guía de la viuda;)
19Ако сам гледао кога где гине немајући хаљине, и сиромаха где се нема чиме покрити,
19Si he visto que pereciera alguno sin vestido, y al menesteroso sin cobertura;
20Ако ме нису благосиљала бедра његова што се руном оваца мојих утоплио,
20Si no me bendijeron sus lomos, y del vellón de mis ovejas se calentaron;
21Ако сам измахнуо руком на сироту, кад видех на вратима помоћ своју,
21Si alcé contra el huérfano mi mano, aunque viese que me ayudarían en la puerta;
22Нека ми испадне раме из плећа, и рука моја нека се откине из зглоба.
22Mi espalda se caiga de mi hombro, y mi brazo sea quebrado de mi canilla.
23Јер сам се бојао погибли од Бога, ког величанству не бих одолео.
23Porque temí el castigo de Dios, contra cuya alteza yo no tendría poder.
24Ако сам полагао на злато надање своје, или чистом злату говорио: Узданицо моја!
24Si puse en oro mi esperanza, y dije al oro: Mi confianza eres tú;
25Ако сам се веселио што ми је имање велико и што много стиче рука моја,
25Si me alegré de que mi hacienda se multiplicase, y de que mi mano hallase mucho;
26Ако сам гледао на сунце, кад сјаје, и на месец кад поносито ходи,
26Si he mirado al sol cuando resplandecía, y á la luna cuando iba hermosa,
27И срце се моје потајно преварило и руку моју пољубила уста моја,
27Y mi corazón se engañó en secreto, y mi boca besó mi mano:
28И то би било безакоње за судије, јер бих се одрекао Бога озго;
28Esto también fuera maldad juzgada; porque habría negado al Dios soberano.
29Ако сам се радовао несрећи ненавидника свог, и ако сам заиграо када га је зло задесило,
29Si me alegré en el quebrantamiento del que me aborrecía, y me regocijé cuando le halló el mal;
30Јер не дадох језику свом да греши тражећи душу његову с проклињањем;
30(Que ni aun entregué al pecado mi paladar, pidiendo maldición para su alma;)
31Ако не говораху домашњи моји: Ко би нам дао месо његово? Не можемо се ни најести;
31Cuando mis domésticos decían: ¡Quién nos diese de su carne! nunca nos hartaríamos.
32Странац није ноћивао напољу; врата своја отварао сам путнику;
32El extranjero no tenía fuera la noche; mis puertas abría al caminante.
33Ако сам, као што чине људи, тајио преступе своје и крио своје безакоње у својим недрима,
33Si encubrí, como los hombres mis prevaricaciones, escondiendo en mi seno mi iniquidad;
34Ако сам и могао плашити велико мноштво, ипак од најмањег у дому беше ме страх; зато ћутах и не одлажах од врата.
34Porque quebrantaba á la gran multitud, y el menosprecio de las familias me atemorizó, y callé, y no salí de mi puerta:
35О да бих имао кога да ме саслуша! Гле, жеља је моја да ми Свемогући одговори и супарник мој да ми напише књигу.
35¡Quién me diera quien me oyese! He aquí mi impresión es que el Omnipotente testificaría por mí, aunque mi adversario me hiciera el proceso.
36Носио бих је на рамену свом, везао бих је себи као венац,
36Ciertamente yo lo llevaría sobre mi hombro, y me lo ataría en lugar de corona.
37Број корака својих казао бих Му, као кнез приступио бих к Њему.
37Yo le contaría el número de mis pasos, y como príncipe me llegaría á él.
38Ако је на ме викала моја земља, и бразде њене плакале,
38Si mi tierra clama contra mí, y lloran todos sus surcos;
39Ако сам јео род њен без новаца и досађивао души господара њених,
39Si comí su sustancia sin dinero, ó afligí el alma de sus dueños;
40Место пшенице нека ми рађа трње, и место јечма кукољ. Свршише се речи Јовове.
40En lugar de trigo me nazcan abrojos, y espinas en lugar de cebada. Acábanse las palabras de Job.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.