Јов 34
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Reina-Valera 1909
1Још говори Елијуј и рече:
1ADEMÁS respondió Eliú, y dijo:
2Чујте, мудри, беседу моју, и разумни послушајте ме.
2Oid, sabios, mis palabras; y vosotros, doctos, estadme atentos.
3Јер ухо познаје беседу као што грло куша јело.
3Porque el oído prueba las palabras, como el paladar gusta para comer.
4Разаберимо шта је право, извидимо међу собом шта је добро.
4Escojamos para nosotros el juicio, conozcamos entre nosotros cuál sea lo bueno:
5Јер Јов рече: Праведан сам, а Бог одбаци моју правду.
5Porque Job ha dicho: Yo soy justo, y Dios me ha quitado mi derecho.
6Хоћу ли лагати за своју правду? Стрела је моја смртна, а без кривице.
6¿He de mentir yo contra mi razón? Mi saeta es gravosa sin haber yo prevaricado.
7Који је човек као Јов да као воду пије подсмех?
7¿Qué hombre hay como Job, que bebe el escarnio como agua?
8И да се дружи с онима који чине безакоње, и да ходи с безбожним људима?
8Y va en compañía con los que obran iniquidad, y anda con los hombres maliciosos.
9Јер рече: Не помаже човеку да угађа Богу.
9Porque ha dicho: De nada servirá al hombre el conformar su voluntad con Dios.
10Зато, људи разумни, послушајте ме; далеко је од Бога злоћа и неправда од Свемогућег.
10Por tanto, varones de seso, oidme: Lejos esté de Dios la impiedad, y del Omnipotente la iniquidad.
11Јер по делу плаћа човеку и даје сваком да нађе према путу свом.
11Porque él pagará al hombre según su obra, y él le hará hallar conforme á su camino.
12Доиста Бог не ради зло и Свемогући не изврће правде.
12Sí, por cierto, Dios no hará injusticia, y el Omnipotente no pervertirá el derecho.
13Ко Му је предао земљу? И ко је уредио васиљену?
13¿Quién visitó por él la tierra? ¿y quién puso en orden todo el mundo?
14Кад би на себе окренуо срце своје, узео би к себи дух свој и дисање своје;
14Si él pusiese sobre el hombre su corazón, y recogiese así su espíritu y su aliento,
15Изгинуло би свако тело, и човек би се вратио у прах.
15Toda carne perecería juntamente, y el hombre se tornaría en polvo.
16Ако си, дакле, разуман, чуј ово; слушај глас речи мојих.
16Si pues hay en ti entendimiento, oye esto: escucha la voz de mis palabras.
17Може ли владати онај који мрзи на правду? Хоћеш ли осудити оног који је најправеднији?
17¿Enseñorearáse el que aborrece juicio? ¿y condenarás tú al que es tan justo?
18Каже ли се цару: Ниткове! И кнезовима: Безбожници?
18¿Hase de decir al rey: Perverso; y á los príncipes: Impíos?
19А камо ли Ономе који не гледа кнезовима ко су, нити у Њега вреди више богати од сиромаха, јер су сви дело руку Његових.
19¿ Cuánto menos á aquel que no hace acepción de personas de príncipes, ni el rico es de él más respetado que el pobre? porque todos son obras de sus manos.
20Умиру за час, и у по ноћи усколеба се народ и пропадне, и однесе се јаки без руке људске.
20En un momento morirán, y á media noche se alborotarán los pueblos, y pasarán, y sin mano será quitado el poderoso.
21Јер су очи Његове обраћене на путеве човечије и види све кораке његове.
21Porque sus ojos están sobre los caminos del hombre, y ve todos sus pasos.
22Нема мрака ни сена смртнога где би се сакрили који чине безакоње.
22No hay tinieblas ni sombra de muerte donde se encubran los que obran maldad.
23Јер никоме не одгађа кад дође да се суди с Богом.
23No carga pues él al hombre más de lo justo , para que vaya con Dios á juicio.
24Сатире јаке недокучиво, и поставља друге на њихово место.
24El quebrantará á los fuertes sin pesquisa, y hará estar otros en su lugar.
25Јер зна дела њихова, и док обрати ноћ, сатру се.
25Por tanto él hará notorias las obras de ellos, cuando los trastornará en la noche, y serán quebrantados.
26Као безбожне разбија их на видику.
26Como á malos los herirá en lugar donde sean vistos:
27Јер одступише од Њега и не гледаше ни на које путеве Његове;
27Por cuanto así se apartaron de él, y no consideraron todos sus caminos;
28Те дође до Њега вика сиромахова, и чу вику невољних.
28Haciendo venir delante de él el clamor del pobre, y que oiga el clamor de los necesitados.
29Кад Он умири, ко ће узнемирити? И кад Он сакрије лице, ко ће Га видети? И то бива и народу и човеку.
29Y si él diere reposo, ¿quién inquietará? si escondiere el rostro, ¿quién lo mirará? Esto sobre una nación, y lo mismo sobre un hombre;
30Да не би царовао лицемер, да не би било замке народу.
30Haciendo que no reine el hombre hipócrita para vejaciones del pueblo.
31Заиста, треба казати Богу: Подносио сам, нећу више грешити.
31De seguro conviene se diga á Dios: Llevado he ya castigo , no más ofenderé:
32А шта не видим, Ти ме научи; ако сам чинио неправду, нећу више.
32Enséñame tú lo que yo no veo: que si hice mal, no lo haré más.
33Еда ли ће по теби плаћати, јер теби није по вољи, јер ти бираш а не Он? Ако знаш шта, говори.
33¿ Ha de ser eso según tu mente? El te retribuirá, ora rehuses, ora aceptes, y no yo: di si no, lo que tú sabes.
34Људи ће разумни са мном казати, и мудар ће човек пристати,
34Los hombres de seso dirán conmigo, y el hombre sabio me oirá:
35Да Јов не говори разумно, и да речи његове нису мудре.
35Que Job no habla con sabiduría, y que sus palabras no son con entendimiento.
36Оче мој, нека се Јов искуша до краја, што одговара као зли људи.
36Deseo yo que Job sea probado ampliamente, á causa de sus respuestas por los hombres inicuos.
37Јер домеће на грех свој безакоње, пљеска рукама међу нама, и много говори на Бога.
37Porque á su pecado añadió impiedad: bate las manos entre nosotros, y contra Dios multiplica sus palabras.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.