Јов 35

Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic

Reina-Valera 1909

1Још говори Елијуј и рече:

1Y PROCEDIENDO Eliú en su razonamiento, dijo:

2Мислиш ли да си право рекао: Моја је правда већа од Божије?

2¿Piensas ser conforme á derecho esto que dijiste: Más justo soy yo que Dios?

3Јер си рекао: Шта ће ми помоћи, каква ће ми бити корист, да не грешим?

3Porque dijiste: ¿Qué ventaja sacarás tú de ello? ¿ó qué provecho tendré de mi pecado?

4Ја ћу одговорити теби и друговима твојим с тобом.

4Yo te responderé razones, y á tus compañeros contigo.

5Погледај небо, и види; погледај облаке, како су виши од тебе.

5Mira á los cielos, y ve, y considera que las nubes son más altas que tú.

6Ако грешиш, шта ћеш Му учинити? Или ако се умноже безакоња твоја, шта ћеш Му наудити?

6Si pecares, ¿qué habrás hecho contra él? y si tus rebeliones se multiplicaren, ¿qué le harás tú?

7Ако си праведан, шта ћеш Му дати? Или шта ће примити из руке твоје?

7Si fueres justo, ¿qué le darás á él? ¿ó qué recibirá de tu mano?

8Човеку какав си може наудити твоја злоћа, и сину човечијем помоћи твоја правда.

8Al hombre como tú dañará tu impiedad, y al hijo del hombre aprovechará tu justicia.

9Вапију од великог насиља којима се чини, и вичу на руку силних;

9A causa de la multitud de las violencias clamarán, y se lamentarán por el poderío de los grandes.

10А ни један не говори: Где је Бог, Створитељ мој, који даје песму ноћу;

10Y ninguno dice: ¿Dónde está Dios mi Hacedor, que da canciones en la noche,

11Који чини те смо разумнији од зверја земаљског, и мудрији од птица небеских.

11Que nos enseña más que á las bestias de la tierra, y nos hace sabios más que las aves del cielo?

12Тамо вичу с охолости злих људи, али не бивају услишени.

12Allí clamarán, y él no oirá, por la soberbia de los malos.

13Јер Бог не слуша таштину, и Свемогући не гледа на њу.

13Ciertamente Dios no oirá la vanidad, ni la mirará el Omnipotente.

14А камоли кад кажеш: Не видиш то. Пред Њим је суд; чекај Га.

14Aunque más digas, No lo mirará; haz juicio delante de él, y en él espera.

15А сада чим те гнев походи, није ништа, нити је гледао на све што си учинио;

15Mas ahora, porque en su ira no visita, ni conoce con rigor, por eso Job abrió su boca vanamente, y multiplica palabras sin sabiduría.

16Зато Јов на празно отвара уста своја, и безумно умножава речи.

no verse 16 in this text

Tip: use the ← and → keys to turn chapters.