Јов 35

Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic

Kralice Bible (1613)

1Још говори Елијуј и рече:

1Ještě mluvil Elihu, a řekl:

2Мислиш ли да си право рекао: Моја је правда већа од Божије?

2Domníváš-liž se, že jsi to s soudem řekl: Spravedlnost má převyšuje Boží?

3Јер си рекао: Шта ће ми помоћи, каква ће ми бити корист, да не грешим?

3Nebo jsi řekl: Co mi prospěje, jaký užitek budu míti, bych i nehřešil?

4Ја ћу одговорити теби и друговима твојим с тобом.

4Já odpovím tobě místně, i tovaryšům tvým s tebou.

5Погледај небо, и види; погледај облаке, како су виши од тебе.

5Pohleď na nebe a viz, anobrž spatř oblaky, vyšší, než-lis ty.

6Ако грешиш, шта ћеш Му учинити? Или ако се умноже безакоња твоја, шта ћеш Му наудити?

6Jestliže bys hřešil, co svedeš proti němu? A byť se i rozmnožily nešlechetnosti tvé, co mu uškodíš?

7Ако си праведан, шта ћеш Му дати? Или шта ће примити из руке твоје?

7Budeš-li spravedlivý, čeho mu udělíš? Aneb co z ruky tvé vezme?

8Човеку какав си може наудити твоја злоћа, и сину човечијем помоћи твоја правда.

8Každémuť člověku bezbožnost jeho uškodí, a synu člověka spravedlnost jeho prospěje.

9Вапију од великог насиља којима се чини, и вичу на руку силних;

9Z množství nátisk trpících, kteréž k tomu přivodí, aby úpěli a křičeli pro ukrutnost povýšených,

10А ни један не говори: Где је Бог, Створитељ мој, који даје песму ноћу;

10Žádný neříká: Kde jest Bůh stvořitel můj? Ješto on dává zpěv i v noci.

11Који чини те смо разумнији од зверја земаљског, и мудрији од птица небеских.

11On vyučuje nás nad hovada zemská, a nad ptactvo nebeské moudřejší nás činí.

12Тамо вичу с охолости злих људи, али не бивају услишени.

12Tehdáž volají-li pro pýchu zlých, nebývají vyslyšáni.

13Јер Бог не слуша таштину, и Свемогући не гледа на њу.

13A jistě žeť ošemetnosti nevyslýchá Bůh silný, a Všemohoucí nepatří na ni.

14А камоли кад кажеш: Не видиш то. Пред Њим је суд; чекај Га.

14Mnohem méně, jestliže díš: Nepatříš na to. Sám s sebou vejdi v soud před ním, a doufej v něho.

15А сада чим те гнев походи, није ништа, нити је гледао на све што си учинио;

15Ale nyní poněvadž nic není těch věcí, navštívil jej hněv jeho; nebo nechce znáti hojnosti této veliké.

16Зато Јов на празно отвара уста своја, и безумно умножава речи.

16A protož marně Job otvírá ústa svá, hloupě rozmnožuje řeči své.

Tip: use the ← and → keys to turn chapters.