Јов 5
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Kralice Bible (1613)
1Зови; хоће ли ти се ко одазвати? И коме ћеш се између светих обратити?
1Zavolejž tedy, dá-liť kdo odpověd? A k kterému se z svatých obrátíš?
2Доиста безумног убија гнев, и лудог усмрћује срдња.
2Pakli k bláznu, zahubí ho rozhněvání, a nesmyslného zabije prchlivost.
3Ја видех безумника где се укоренио; али одмах проклех стан његов.
3Jáť jsem viděl blázna, an se vkořenil, ale hned jsem zle tušil příbytku jeho, řka:
4Синови су његови далеко од спасења и сатиру се на вратима а нема ко да избави.
4Vzdáleniť jsou synové jeho od spasení; nebo potříni budou v bráně, aniž bude, kdo by je vytrhl.
5Летину његову једе гладни и испред трња купи је, и лупеж ждере благо њихово.
5Obilé jeho zžíře hladovitý, a i z prostřed trní je vychvátí; nadto sehltí násilník statek takových.
6Јер мука не излази из праха нити невоља из земље ниче.
6Neboť nepochází z prachu trápení, aniž se z země pučí bída.
7Него се човек рађа на невољу, као што искре из угљевља узлећу у вис.
7Ale člověk rodí se k bídě, tak jako jiskry z uhlí zhůru létají.
8Али ја бих Бога тражио, и пред Бога бих изнео ствар своју,
8Jistě žeť bych já hledal Boha silného, a jemu bych předložil při svou,
9Који чини ствари велике и неиспитиве, дивне, којима нема броја;
9Kterýž činí věci veliké, nezpytatelné, divné, a jimž počtu není,
10Који спушта дажд на земљу и шаље воду на поља;
10Kterýž dává déšť na zemi, a spouští vody na pole,
11Који подиже понижене, и жалосне узвишује к спасењу;
11Kterýž sází opovržené na místě vysokém, a žalostící vyvyšuje spasením,
12Који расипа мисли лукавих да руке њихове не сврше ништа;
12Kterýž v nic obrací myšlení chytráků, tak aby nemohli k skutku přivésti ruce jejich ničeho,
13Који хвата мудре у њиховом лукавству, и намеру опаких обара;
13Kterýž lapá moudré v chytrosti jejich; nebo rada převrácených bláznová bývá.
14Дању наилазе на мрак, и у подне пипају као по ноћи.
14Ve dne motají se jako ve tmách, a jako v noci šámají o poledni.
15Он избавља убогог од мача, од уста њихових и од руке силног.
15Kterýž zachovává od meče a od úst jejich, a chudého od ruky násilníka.
16Тако има надања сиромаху, а злоћа затискује уста своја.
16Máť zajisté nuzný naději, ale nepravost musí zacpati ústa svá.
17Гле, благо човеку кога Бог кара; и зато не одбацуј карање Свемогућег.
17Aj, jak blahoslavený jest člověk, kteréhož tresce Bůh! A protož káráním Všemohoucího nepohrdej.
18Јер Он задаје ране, и завија; Он удара, и руке Његове исцељују.
18Onť zajisté uráží, on i obvazuje; raní, ruka jeho také léčí.
19Из шест невоља избавиће те; ни у седмој неће те се зло дотаћи.
19Z šesti úzkostí vysvobodil by tebe, ano i v sedmi nedotklo by se tebe zlé.
20У глади избавиће те од смрти и у рату од мача.
20V hladu vykoupil by tě od smrti, a v boji od moci meče.
21Кад језик шиба, бићеш сакривен, нити ћеш се бојати пустоши кад дође.
21Když utrhá jazyk, byl bys skryt, aniž bys se bál zhouby, když by přišla.
22Смејаћеш се пустоши и глади, нити ћеш се бојати зверја земаљског.
22Zhouba a hlad buď tobě za smích, a nestrachuj se ani líté zvěři zemské.
23Јер ћеш с камењем пољским бити у вери, и зверје ће пољско бити у миру с тобом.
23Nebo s kamením polním příměří tvé, a zvěř lítá polní pokoj zachová k tobě.
24И видећеш да је мир у шатору твом, кућићеш кућу своју и нећеш се преварити.
24A shledáš, žeť stánek tvůj bude bezpečný, a navrátíš se zase k příbytku svému, a nezhřešíš.
25Видећеш како ће ти се умножити семе твоје, и пород ће твој бити као трава на земљи.
25Shledáš také, žeť se rozmnoží símě tvé, a potomci tvoji jako bylina zemská.
26Стар ћеш отићи у гроб као што се жито сноси у стог у своје време.
26Vejdeš v šedinách do hrobu, tak jako odnášíno bývá zralé obilí časem svým.
27Ето, разгледасмо то, тако је; послушај и разуми.
27Aj, toť jsme vyhledali, a takť jest; poslechniž toho, a schovej sobě to.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.