Јов 39
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Kralice Bible (1613)
1Ловиш ли ти лаву лов? И лавићима трбух пуниш,
1Víš-li, kterého času rodí kamsíkové, a laň ku porodu pracující spatřil-lis?
2Кад леже у пећинама и вребају у заклону свом?
2Máš-li v počtu měsíce, kteréž vyplňují? Znáš-li, pravím, čas porodu jejich?
3Ко готови гаврану храну његову кад птићи његови вичу к Богу и лутају немајући шта јести?
3Jak se kladou, plod svůj utiskají, a s bolestí ho pozbývají?
4Знаш ли време кад се дивокозе козе? И јеси ли видео кад се кошуте легу?
4Jak se zmocňují mladí jejich, i odchovávají picí polní, a vycházejíce, nenavracují se k nim?
5Јеси ли избројао месеце, докле носе? Знаш ли време кад се легу?
5Kdo propustil zvěř, aby byla svobodná? A řemení divokého osla kdo rozvázal?
6Како се савијају, млад своју испуштају, и опраштају се болова?
6Jemuž jsem dal pustinu místo domu jeho, a místo příbytku jeho zemi slatinnou.
7Како јача млад њихова, расте по пољу и отишавши не враћа се к њима?
7Posmívá se hluku městskému, a na křikání toho, kdož by jej honil, nic nedbá.
8Ко је пустио дивљег магарца да је слободан, и ремене дивљем магарцу ко је разрешио?
8To, což nachází v horách, jest pastva jeho; nebo toliko zeliny hledá.
9Коме одредих пустињу за кућу и за стан слатину.
9Svolí-liž jednorožec, aby tobě sloužil, a u jeslí tvých aby nocoval?
10Он се смеје вреви градској, и не слуша вике настојникове.
10Připřáhneš-liž provazem jednorožce k orání? Bude-liž vláčeti brázdy za tebou?
11Шта налази у горама, оно му је пића, и тражи сваку зелен.
11Zdaž se na něj ubezpečíš, proto že jest veliká síla jeho, a poručíš jemu svou práci?
12Би ли ти једнорог хтео служити? Би ли ноћивао за јаслама твојим?
12Zdaž se jemu dověříš, že sveze semeno tvé, a na humno tvé shromáždí?
13Можеш ли везати ужем једнорога да оре? Хоће ли влачити бразде за тобом?
13Ty-lis dal pávům křídlo pěkné, aneb péro čápu neb pstrosu?
14Хоћеш ли се ослонити на њ што му је снага велика? И оставити на њему свој посао?
14A že opouští na zemi vejce svá, ačkoli je v prachu osedí,
15Хоћеш ли се поуздати у њ да ће ти свести летину и на гумно твоје сложити?
15Nic nemysle, že by je noha potlačiti, aneb zvěř polní pošlapati mohla?
16Јеси ли ти дао пауну лепа крила и перје чапљи или ноју?
16Tak se zatvrzuje k mladým svým, jako by jich neměl; jako by neužitečná byla práce jeho, tak jest bez starosti.
17Који снесе на земљи јајца своја, и остави их да их прах греје?
17Nebo nedal jemu Bůh moudrosti, aniž mu udělil rozumnosti.
18И не мисли да ће их нога разбити и звер пољска згазити;
18Èasem svým zhůru se vznášeje, posmívá se koni i jezdci jeho.
19Немилостив је птићима својим као да нису његови, и да му труд не буде узалуд не боји се.
19Zdaž ty dáti můžeš koni sílu? Ty-li ozdobíš šíji jeho řehtáním?
20Јер му Бог није дао мудрости нити му је уделио разума.
20Zdali jej zastrašíš jako kobylku? Anobrž frkání chřípí jeho strašlivé jest.
21Кад се подигне у вис, смеје се коњу и коњику.
21Kopá důl, a pléše v síle své, vycházeje vstříc i zbroji.
22Јеси ли ти дао коњу јачину? Јеси ли ти окитио врат његов рзањем?
22Směje se strachu, aniž se leká, aniž ustupuje zpátkem před ostrostí meče,
23Хоћеш ли га поплашити као скакавца? Фркање ноздрва његових страшно је;
23Ač i toul na něm chřestí, a blyští se dřevce a kopí.
24Копа земљу, весео је од силе, иде на сусрет оружју;
24S hřmotem a s hněvem kopá zemi, aniž pokojně stojí k zvuku trouby.
25Смеје се страху и не плаши се нити узмиче испред мача;
25Anobrž k zvuku trouby řehce, a zdaleka cítí boj, hluk knížat a prokřikování.
26Кад звекће над њим тул и сева копље и сулица;
26Zdali podlé rozumu tvého létá jestřáb, roztahuje křídla svá na poledne?
27Од немирноће и љутине копа земљу, и не може да стоји кад труба затруби.
27Zdali k rozkazu tvému zhůru se vznáší orlice, a vysoko se hnízdí?
28Кад труба затруби, он вришти, из далека чује бој, вику војвода и поклич.
28Na skále přebývá, přebývá na špičaté skále jako na hradě,
29Еда ли по твом разуму лети јастреб? Шири крила своја на југ?
29Odkudž hledá pokrmu, kterýž z daleka očima svýma spatřuje.
30Еда ли се на твоју заповест диже у вис орао, и на висини вије гнездо?
30Ano i mladí její střebí krev, a kde těla mrtvá, tu i ona jest.
31На стени станује и бави се, на врх стене, на тврдом месту.
31A tak odpovídaje Hospodin Jobovi, řekl:
32Одатле гледа хране, далеко му виде очи.
32Zdali hádající se s Všemohoucím obviní jej? Kdo chce viniti Boha, nechť odpoví na to.
33И птићи његови пију крв, и где су мртва телеса онде је он.
33Tehdy odpověděl Job Hospodinu a řekl:
34И тако одговарајући Господ Јову рече:
34Aj, chaternýť jsem, což bych odpovídal tobě? Ruku svou kladu na ústa svá.
35Ко се препире с Богом, хоће ли га учити? Који куди Бога, нека одговори на то.
35Jednou jsem mluvil, ale nebudu již odmlouvati, nýbrž i podruhé, ale nebudu více přidávati.
36Тада Јов одговори Господу и рече:
no verse 36 in this text
37Гле, ја сам мален, шта бих Ти одговорио? Мећем руку своју на уста своја.
no verse 37 in this text
38Једном говорих, али нећу одговарати; и другом, али нећу више.
no verse 38 in this text
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.