Јов 39
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Reina-Valera 1909
1Ловиш ли ти лаву лов? И лавићима трбух пуниш,
1¿CAZARÁS tú la presa para el león? ¿y saciarás el hambre de los leoncillos,
2Кад леже у пећинама и вребају у заклону свом?
2Cuando están echados en las cuevas, ó se están en sus guaridas para acechar?
3Ко готови гаврану храну његову кад птићи његови вичу к Богу и лутају немајући шта јести?
3¿Quién preparó al cuervo su alimento, cuando sus pollos claman á Dios, bullendo de un lado á otro por carecer de comida?
4Знаш ли време кад се дивокозе козе? И јеси ли видео кад се кошуте легу?
4¿Sabes tú el tiempo en que paren las cabras monteses? ¿ó miraste tú las ciervas cuando están pariendo?
5Јеси ли избројао месеце, докле носе? Знаш ли време кад се легу?
5¿Contaste tú los meses de su preñez, y sabes el tiempo cuando han de parir?
6Како се савијају, млад своју испуштају, и опраштају се болова?
6Encórvanse, hacen salir sus hijos, pasan sus dolores.
7Како јача млад њихова, расте по пољу и отишавши не враћа се к њима?
7Sus hijos están sanos, crecen con el pasto: salen y no vuelven á ellas.
8Ко је пустио дивљег магарца да је слободан, и ремене дивљем магарцу ко је разрешио?
8¿Quién echó libre al asno montés, y quién soltó sus ataduras?
9Коме одредих пустињу за кућу и за стан слатину.
9Al cual yo puse casa en la soledad, y sus moradas en lugares estériles.
10Он се смеје вреви градској, и не слуша вике настојникове.
10Búrlase de la multitud de la ciudad: no oye las voces del arriero.
11Шта налази у горама, оно му је пића, и тражи сваку зелен.
11Lo oculto de los montes es su pasto, y anda buscando todo lo que está verde.
12Би ли ти једнорог хтео служити? Би ли ноћивао за јаслама твојим?
12¿Querrá el unicornio servirte á ti, ni quedar á tu pesebre?
13Можеш ли везати ужем једнорога да оре? Хоће ли влачити бразде за тобом?
13¿Atarás tú al unicornio con su coyunda para el surco? ¿labrará los valles en pos de ti?
14Хоћеш ли се ослонити на њ што му је снага велика? И оставити на њему свој посао?
14¿Confiarás tú en él, por ser grande su fortaleza, y le fiarás tu labor?
15Хоћеш ли се поуздати у њ да ће ти свести летину и на гумно твоје сложити?
15¿Fiarás de él que te tornará tu simiente, y que la allegará en tu era?
16Јеси ли ти дао пауну лепа крила и перје чапљи или ноју?
16¿ Diste tú hermosas alas al pavo real, ó alas y plumas al avestruz?
17Који снесе на земљи јајца своја, и остави их да их прах греје?
17El cual desampara en la tierra sus huevos, y sobre el polvo los calienta,
18И не мисли да ће их нога разбити и звер пољска згазити;
18Y olvídase de que los pisará el pie, y que los quebrará bestia del campo.
19Немилостив је птићима својим као да нису његови, и да му труд не буде узалуд не боји се.
19Endurécese para con sus hijos, como si no fuesen suyos, no temiendo que su trabajo haya sido en vano:
20Јер му Бог није дао мудрости нити му је уделио разума.
20Porque le privó Dios de sabiduría, y no le dió inteligencia.
21Кад се подигне у вис, смеје се коњу и коњику.
21Luego que se levanta en alto, búrlase del caballo y de su jinete.
22Јеси ли ти дао коњу јачину? Јеси ли ти окитио врат његов рзањем?
22¿Diste tú al caballo la fortaleza? ¿vestiste tú su cerviz de relincho?
23Хоћеш ли га поплашити као скакавца? Фркање ноздрва његових страшно је;
23¿Le intimidarás tú como á alguna langosta? El resoplido de su nariz es formidable:
24Копа земљу, весео је од силе, иде на сусрет оружју;
24Escarba la tierra, alégrase en su fuerza, sale al encuentro de las armas:
25Смеје се страху и не плаши се нити узмиче испред мача;
25Hace burla del espanto, y no teme, ni vuelve el rostro delante de la espada.
26Кад звекће над њим тул и сева копље и сулица;
26Contra él suena la aljaba, el hierro de la lanza y de la pica:
27Од немирноће и љутине копа земљу, и не може да стоји кад труба затруби.
27Y él con ímpetu y furor escarba la tierra, sin importarle el sonido de la bocina;
28Кад труба затруби, он вришти, из далека чује бој, вику војвода и поклич.
28Antes como que dice entre los clarines: ¡Ea!, y desde lejos huele la batalla, el grito de los capitanes, y la vocería.
29Еда ли по твом разуму лети јастреб? Шири крила своја на југ?
29¿Vuela el gavilán por tu industria, y extiende hacia el mediodía sus alas?
30Еда ли се на твоју заповест диже у вис орао, и на висини вије гнездо?
30¿Se remonta el águila por tu mandamiento, y pone en alto su nido? Ella habita y está en la piedra, en la cumbre del peñasco y de la roca. Desde allí acecha la comida: sus ojos observan de muy lejos. Sus pollos chupan la sangre: y donde hubiere cadáveres, allí está. A más de eso respondió Jehová á Job, y dijo: ¿Es sabiduría contender con el Omnipotente? El que disputa con Dios, responda á esto. Y respondió Job á Jehová, y dijo: He aquí que yo soy vil, ¿qué te responderé? Mi mano pongo sobre mi boca. Una vez hablé, y no responderé: aun dos veces, mas no tornaré á hablar.
31На стени станује и бави се, на врх стене, на тврдом месту.
no verse 31 in this text
32Одатле гледа хране, далеко му виде очи.
no verse 32 in this text
33И птићи његови пију крв, и где су мртва телеса онде је он.
no verse 33 in this text
34И тако одговарајући Господ Јову рече:
no verse 34 in this text
35Ко се препире с Богом, хоће ли га учити? Који куди Бога, нека одговори на то.
no verse 35 in this text
36Тада Јов одговори Господу и рече:
no verse 36 in this text
37Гле, ја сам мален, шта бих Ти одговорио? Мећем руку своју на уста своја.
no verse 37 in this text
38Једном говорих, али нећу одговарати; и другом, али нећу више.
no verse 38 in this text
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.