Јов 37
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Reina-Valera 1909
1И од тога дрхће срце моје, и одскаче са свог места.
1A ESTO también se espanta mi corazón, y salta de su lugar.
2Слушајте добро громовни глас Његов и говор што излази из уста Његових.
2Oid atentamente su voz terrible, y el sonido que sale de su boca.
3Под сва небеса пушта га, и светлост своју до крајева земаљских.
3Debajo de todos los cielos lo dirige, y su luz hasta los fines de la tierra.
4За њом риче гром, грми гласом величанства свог, нити шта одгађа кад се чује глас Његов.
4Después de ella bramará el sonido, tronará él con la voz de su magnificencia; y aunque sea oída su voz, no los detiene.
5Дивно Бог грми гласом својим, чини ствари велике, да их не можемо разумети.
5Tronará Dios maravillosamente con su voz; él hace grandes cosas, que nosotros no entendemos.
6Говори снегу: Падни на земљу; и дажду ситном и дажду силном.
6Porque á la nieve dice: Desciende á la tierra; también á la llovizna, y á los aguaceros de su fortaleza.
7Запечаћава руку сваком човеку, да позна све посленике своје.
7Así hace retirarse á todo hombre, para que los hombres todos reconozcan su obra.
8Тада звер улази у јаму, и остаје на својој ложи.
8La bestia se entrará en su escondrijo, y estaráse en sus moradas.
9С југа долази олуја, и са севера зима.
9Del mediodía viene el torbellino, y el frío de los vientos del norte.
10Од дихања Божијег постаје лед, и широке воде стискају се.
10Por el soplo de Dios se da el hielo, y las anchas aguas son constreñidas.
11И да се натапа земља, натерује облак, и расипа облак светлошћу својом.
11Regando también llega á disipar la densa nube, y con su luz esparce la niebla.
12И он се обрће и тамо и амо по вољи Његовој да чини све што му заповеди по васиљеној.
12Asimismo por sus designios se revuelven las nubes en derredor, para hacer sobre la haz del mundo, en la tierra, lo que él les mandara.
13Чини да се нађе или за кар или за земљу или за доброчинство.
13Unas veces por azote, otras por causa de su tierra, otras por misericordia las hará parecer.
14Чуј то, Јове, стани и гледај чудеса Божија.
14Escucha esto, Job; repósate, y considera las maravillas de Dios.
15Знаш ли како их Он уређује и како сија светлошћу из облака свог?
15¿Supiste tú cuándo Dios las ponía en concierto, y hacía levantar la luz de su nube?
16Знаш ли како висе облаци? Знаш ли чудеса Оног који је савршен у сваком знању?
16¿Has tú conocido las diferencias de las nubes, las maravillas del Perfecto en sabiduría?
17Како ти се хаљине угреју кад умири земљу с југа?
17¿Por qué están calientes tus vestidos cuando se fija el viento del mediodía sobre la tierra?
18Јеси ли ти с Њим разапињао небеса, која стоје тврдо као саливено огледало?
18¿Extendiste tú con él los cielos, firmes como un espejo sólido?
19Научи нас шта ћемо Му рећи; не можемо од таме говорити по реду.
19Muéstranos qué le hemos de decir; porque nosotros no podemos componer las ideas á causa de las tinieblas.
20Хоће ли Му ко приповедити шта бих ја говорио? Ако ли би ко говорио, заиста, био бих прождрт.
20¿Será preciso contarle cuando yo hablaré? Por más que el hombre razone, quedará como abismado.
21Али сада не могу људи гледати у светлост кад сјаји на небу, пошто ветар прође и очисти га;
21He aquí aún: no se puede mirar la luz esplendente en los cielos, luego que pasa el viento y los limpia,
22Са севера долази као злато; али је у Богу страшнија слава.
22Viniendo de la parte del norte la dorada claridad. En Dios hay una majestad terrible.
23Свемогућ је, не можемо Га стигнути; велике је силе, али судом и великом правдом никога не мучи.
23El es Todopoderoso, al cual no alcanzamos, grande en potencia; y en juicio y en multitud de justicia no afligirá.
24Зато Га се боје људи; Не може Га видети никакав мудрац.
24Temerlo han por tanto los hombres: él no mira á los sabios de corazón.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.