Јов 37
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Synodal Translation (Синодальный перевод)
1И од тога дрхће срце моје, и одскаче са свог места.
1И от сего трепещет сердце мое и подвиглось с места своего.
2Слушајте добро громовни глас Његов и говор што излази из уста Његових.
2Слушайте, слушайте голос Его и гром, исходящий из уст Его.
3Под сва небеса пушта га, и светлост своју до крајева земаљских.
3Под всем небом раскат его, и блистание его - до краев земли.
4За њом риче гром, грми гласом величанства свог, нити шта одгађа кад се чује глас Његов.
4За ним гремит глас; гремит Он гласом величества Своего и не останавливает его, когда голос Его услышан.
5Дивно Бог грми гласом својим, чини ствари велике, да их не можемо разумети.
5Дивно гремит Бог гласом Своим, делает дела великие, для нас непостижимые.
6Говори снегу: Падни на земљу; и дажду ситном и дажду силном.
6Ибо снегу Он говорит: будь на земле; равно мелкий дождь и большой дождь в Его власти.
7Запечаћава руку сваком човеку, да позна све посленике своје.
7Он полагает печать на руку каждого человека, чтобы все люди знали дело Его.
8Тада звер улази у јаму, и остаје на својој ложи.
8Тогда зверь уходит в убежище и остается в своих логовищах.
9С југа долази олуја, и са севера зима.
9От юга приходит буря, от севера - стужа.
10Од дихања Божијег постаје лед, и широке воде стискају се.
10От дуновения Божия происходит лед, и поверхность воды сжимается.
11И да се натапа земља, натерује облак, и расипа облак светлошћу својом.
11Также влагою Он наполняет тучи, и облака сыплют свет Его,
12И он се обрће и тамо и амо по вољи Његовој да чини све што му заповеди по васиљеној.
12и они направляются по намерениям Его, чтоб исполнить то, что Он повелит им на лице обитаемой земли.
13Чини да се нађе или за кар или за земљу или за доброчинство.
13Он повелевает им идти или для наказания, или в благоволение, или для помилования.
14Чуј то, Јове, стани и гледај чудеса Божија.
14Внимай сему, Иов; стой и разумевай чудные дела Божии.
15Знаш ли како их Он уређује и како сија светлошћу из облака свог?
15Знаешь ли, как Бог располагает ими и повелевает свету блистать из облака Своего?
16Знаш ли како висе облаци? Знаш ли чудеса Оног који је савршен у сваком знању?
16Разумеешь ли равновесие облаков, чудное дело Совершеннейшего в знании?
17Како ти се хаљине угреју кад умири земљу с југа?
17Как нагревается твоя одежда, когда Он успокаивает землю от юга?
18Јеси ли ти с Њим разапињао небеса, која стоје тврдо као саливено огледало?
18Ты ли с Ним распростер небеса, твердые, как литое зеркало?
19Научи нас шта ћемо Му рећи; не можемо од таме говорити по реду.
19Научи нас, что сказать Ему? Мы в этой тьме ничего не можем сообразить.
20Хоће ли Му ко приповедити шта бих ја говорио? Ако ли би ко говорио, заиста, био бих прождрт.
20Будет ли возвещено Ему, что я говорю? Сказал ли кто, что сказанное доносится Ему?
21Али сада не могу људи гледати у светлост кад сјаји на небу, пошто ветар прође и очисти га;
21Теперь не видно яркого света в облаках, но пронесется ветер и расчистит их.
22Са севера долази као злато; али је у Богу страшнија слава.
22Светлая погода приходит от севера, и окрест Бога страшное великолепие.
23Свемогућ је, не можемо Га стигнути; велике је силе, али судом и великом правдом никога не мучи.
23Вседержитель! мы не постигаем Его. Он велик силою, судом и полнотою правосудия. Он никого не угнетает.
24Зато Га се боје људи; Не може Га видети никакав мудрац.
24Посему да благоговеют пред Ним люди, и да трепещут пред Ним все мудрые сердцем!
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.