Јов 14
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Synodal Translation (Синодальный перевод)
1Човек рођен од жене кратка је века и пун немира.
1Человек, рожденный женою, краткодневен и пресыщен печалями:
2Као цвет ниче, и одсеца се, и бежи као сен, и не остаје.
2как цветок, он выходит и опадает; убегает, как тень, и не останавливается.
3И на таквог отвараш око своје, и мене водиш на суд са собом!
3И на него-то Ты отверзаешь очи Твои, и меня ведешь на суд с Тобою?
4Ко ће чисто извадити из нечиста? Нико.
4Кто родится чистым от нечистого? Ни один.
5Измерени су дани његови, број месеца његових у Тебе је; поставио си му међу, преко које не може прећи.
5Если дни ему определены, и число месяцев его у Тебя, если Ты положил ему предел, которого он не перейдет,
6Одврати се од њега да почине докле не наврши као надничар дан свој.
6то уклонись от него: пусть он отдохнет, доколе не окончит, как наемник, дня своего.
7Јер за дрво има надања, ако се посече, да ће се још омладити и да неће бити без изданка;
7Для дерева есть надежда, что оно, если и будет срублено, снова оживет, и отрасли от него выходить не перестанут:
8Ако и остари у земљи корен његов и у праху изумре пањ његов,
8если и устарел в земле корень его, и пень его замер в пыли,
9Чим осети воду, опет напупи и пусти гране као присад.
9но, лишь почуяло воду, оно дает отпрыски и пускает ветви, как бы вновь посаженное.
10А човек умире изнемогао; и кад издахне човек, где је?
10А человек умирает и распадается; отошел, и где он?
11Као кад вода отече из језера и река опадне и усахне,
11Уходят воды из озера, и река иссякает и высыхает:
12Тако човек кад легне, не устаје више; докле је небеса неће се пробудити нити ће се пренути ода сна свог.
12так человек ляжет и не станет; до скончания неба он не пробудится и не воспрянет от сна своего.
13О да ме хоћеш у гробу сакрити и склонити ме докле не утоли гнев Твој, и да ми даш рок кад ћеш ме се опоменути!
13О, если бы Ты в преисподней сокрыл меня и укрывал меня, пока пройдет гнев Твой, положил мне срок и потом вспомнил обо мне!
14Кад умре човек, хоће ли оживети? Све дане времена које ми је одређено чекаћу докле ми дође промена.
14Когда умрет человек, то будет ли он опять жить? Во все дни определенного мне времени я ожидал бы, пока придет мне смена.
15Зазваћеш, и ја ћу Ти се одазвати; дело руку својих пожелећеш.
15Воззвал бы Ты, и я дал бы Тебе ответ, и Ты явил бы благоволение творению рук Твоих;
16А сада бројиш кораке моје, и ништа не остављаш за грех мој.
16ибо тогда Ты исчислял бы шаги мои и не подстерегал бы греха моего;
17Запечаћени су у тобоцу моји преступи, и завезујеш безакоња моја.
17в свитке было бы запечатано беззаконие мое, и Ты закрыл бы вину мою.
18Заиста, као што гора падне и распадне се, и као што се стена одвали с места свог,
18Но гора падая разрушается, и скала сходит с места своего;
19И као што вода спира камење и поводањ односи прах земаљски, тако надање човечије обраћаш у ништа.
19вода стирает камни; разлив ее смывает земную пыль: так и надежду человека Ты уничтожаешь.
20Надвлађујеш га једнако, те одлази, мењаш му лице и отпушташ га.
20Теснишь его до конца, и он уходит; изменяешь ему лице и отсылаешь его.
21Ако синови његови буду у части, он не зна; ако ли у срамоти, он се не брине.
21В чести ли дети его - он не знает, унижены ли - он не замечает;
22Само тело док је жив болује, и душа његова у њему тужи.
22но плоть его на нем болит, и душа его в нем страдает.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.