Јов 14
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
World English Bible
1Човек рођен од жене кратка је века и пун немира.
1“Man, who is born of a woman, is of few days, and full of trouble.
2Као цвет ниче, и одсеца се, и бежи као сен, и не остаје.
2He grows up like a flower, and is cut down. He also flees like a shadow, and doesn’t continue.
3И на таквог отвараш око своје, и мене водиш на суд са собом!
3Do you open your eyes on such a one, and bring me into judgment with you?
4Ко ће чисто извадити из нечиста? Нико.
4Who can bring a clean thing out of an unclean? Not one.
5Измерени су дани његови, број месеца његових у Тебе је; поставио си му међу, преко које не може прећи.
5Seeing his days are determined, the number of his months is with you, and you have appointed his bounds that he can’t pass.
6Одврати се од њега да почине докле не наврши као надничар дан свој.
6Look away from him, that he may rest, until he accomplishes, as a hireling, his day.
7Јер за дрво има надања, ако се посече, да ће се још омладити и да неће бити без изданка;
7“For there is hope for a tree if it is cut down, that it will sprout again, that the tender branch of it will not cease.
8Ако и остари у земљи корен његов и у праху изумре пањ његов,
8Though its root grows old in the earth, and its stock dies in the ground,
9Чим осети воду, опет напупи и пусти гране као присад.
9yet through the scent of water it will bud, and sprout boughs like a plant.
10А човек умире изнемогао; и кад издахне човек, где је?
10But man dies, and is laid low. Yes, man gives up the spirit, and where is he?
11Као кад вода отече из језера и река опадне и усахне,
11As the waters fail from the sea, and the river wastes and dries up,
12Тако човек кад легне, не устаје више; докле је небеса неће се пробудити нити ће се пренути ода сна свог.
12so man lies down and doesn’t rise. Until the heavens are no more, they will not awake, nor be roused out of their sleep.
13О да ме хоћеш у гробу сакрити и склонити ме докле не утоли гнев Твој, и да ми даш рок кад ћеш ме се опоменути!
13“Oh that you would hide me in Sheol, that you would keep me secret until your wrath is past, that you would appoint me a set time and remember me!
14Кад умре човек, хоће ли оживети? Све дане времена које ми је одређено чекаћу докле ми дође промена.
14If a man dies, will he live again? I would wait all the days of my warfare, until my release should come.
15Зазваћеш, и ја ћу Ти се одазвати; дело руку својих пожелећеш.
15You would call, and I would answer you. You would have a desire for the work of your hands.
16А сада бројиш кораке моје, и ништа не остављаш за грех мој.
16But now you count my steps. Don’t you watch over my sin?
17Запечаћени су у тобоцу моји преступи, и завезујеш безакоња моја.
17My disobedience is sealed up in a bag. You fasten up my iniquity.
18Заиста, као што гора падне и распадне се, и као што се стена одвали с места свог,
18“But the mountain falling comes to nothing. The rock is removed out of its place.
19И као што вода спира камење и поводањ односи прах земаљски, тако надање човечије обраћаш у ништа.
19The waters wear the stones. The torrents of it wash away the dust of the earth. So you destroy the hope of man.
20Надвлађујеш га једнако, те одлази, мењаш му лице и отпушташ га.
20You forever prevail against him, and he departs. You change his face, and send him away.
21Ако синови његови буду у части, он не зна; ако ли у срамоти, он се не брине.
21His sons come to honor, and he doesn’t know it. They are brought low, but he doesn’t perceive it of them.
22Само тело док је жив болује, и душа његова у њему тужи.
22But his flesh on him has pain, and his soul within him mourns.”
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.