Јов 24
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
World English Bible
1Зашто Свемогућем нису сакривена времена? И који Га знају, не виде дана Његових?
1“Why aren’t times laid up by the Almighty? Why don’t those who know him see his days?
2Међе помичу безбожни, отимају стадо и пасу;
2There are people who remove the landmarks. They violently take away flocks, and feed them.
3Магарца сиротама одгоне; у залогу узимају вола удовици;
3They drive away the donkey of the fatherless, and they take the widow’s ox for a pledge.
4Сиромахе одбијају с пута; убоги у земљи крију се сви.
4They turn the needy out of the way. The poor of the earth all hide themselves.
5Гле, као дивљи магарци у пустињи излазе на посао свој устајући рано на плен; пустиња је храна њима и деци њиховој.
5Behold, as wild donkeys in the desert, they go out to their work, seeking diligently for food. The wilderness yields them bread for their children.
6Жању њиву и беру виноград који није њихов;
6They cut their food in the field. They glean the vineyard of the wicked.
7Гола нагоне да ноћује без хаљине, који се немају чим покрити по зими,
7They lie all night naked without clothing, and have no covering in the cold.
8Окисли од пљуска у гори, немајући заклона, привијају се к стени.
8They are wet with the showers of the mountains, and embrace the rock for lack of a shelter.
9Грабе сироче од дојке и са сиромаха скидају залог.
9There are those who pluck the fatherless from the breast, and take a pledge of the poor,
10Голог остављају да иде без хаљине, и оне који носе снопове да гладују.
10so that they go around naked without clothing. Being hungry, they carry the sheaves.
11Који међу њиховим зидовима уље цеде и грожђе у кацама газе, подносе жеђ.
11They make oil within the walls of these men. They tread wine presses, and suffer thirst.
12Људи у граду уздишу, и душе побијених вичу, а Бог не укида то.
12From out of the populous city, men groan. The soul of the wounded cries out, yet God doesn’t regard the folly.
13Они се противе светлости, не знају за путеве њене и не стају на стазама њеним.
13“These are of those who rebel against the light. They don’t know its ways, nor stay in its paths.
14Зором устајући крвник убија сиромаха и убогог; а ноћу је као лупеж.
14The murderer rises with the light. He kills the poor and needy. In the night he is like a thief.
15И око курварово пази на сумрак говорећи: Да ме око не види. И сакрива лице.
15The eye also of the adulterer waits for the twilight, saying, ‘No eye will see me.’ He disguises his face.
16Прокопавају по мраку куће, које обдан себи забележе; не знају за светлост.
16In the dark they dig through houses. They shut themselves up in the daytime. They don’t know the light.
17Јер је зора њима свима сен смртни; ако их ко позна, страх их је сена смртног.
17For the morning is to all of them like thick darkness, for they know the terrors of the thick darkness.
18Брзи су као поврх воде, проклет је део њихов на земљи; неће видети пута виноградског.
18“They are foam on the surface of the waters. Their portion is cursed on the earth. They don’t turn into the way of the vineyards.
19Као што суша и врућина граби воде снежне, тако гроб грешнике.
19Drought and heat consume the snow waters, so does Sheol those who have sinned.
20Заборавља их утроба материна, слатки су црвима, не спомињу се више; као дрво скршиће се неправедник.
20The womb will forget him. The worm will feed sweetly on him. He will be no more remembered. Unrighteousness will be broken as a tree.
21Здружује с њим нероткињу која не рађа, и удовици не чини добра.
21He devours the barren who don’t bear. He shows no kindness to the widow.
22Граби јаке својом силом; остане ли који, не узда се у живот свој.
22Yet God preserves the mighty by his power. He rises up who has no assurance of life.
23Да му Бог да у шта ће се поуздати; али очи Његове пазе на њихове путе.
23God gives them security, and they rest in it. His eyes are on their ways.
24Узвисе се за мало, па их нема; падају и гину као сви други, и као врх од класа одсецају се.
24They are exalted; yet a little while, and they are gone. Yes, they are brought low, they are taken out of the way as all others, and are cut off as the tops of the ears of grain.
25Није ли тако? Ко ће ме утерати у лаж и обратити у ништа речи моје?
25If it isn’t so now, who will prove me a liar, and make my speech worth nothing?”
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.