Јов 3
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
World English Bible
1Потом отвори уста своја Јов и стаде клети дан свој.
1After this Job opened his mouth, and cursed the day of his birth.
2И проговоривши Јов рече:
2Job answered:
3Не било дана у који се родих, и ноћи у којој рекоше: Роди се детић!
3“Let the day perish in which I was born, the night which said, ‘There is a boy conceived.’
4Био тај дан тама, не гледао га Бог озго, и не осветљавала га светлост!
4Let that day be darkness. Don’t let God from above seek for it, neither let the light shine on it.
5Мрак га запрзнио и сен смртни, облак га обастирао, био страшан као најгори дани!
5Let darkness and the shadow of death claim it for their own. Let a cloud dwell on it. Let all that makes the day black terrify it.
6Ноћ ону освојила тама, не радовала се међу данима годишњим, не бројала се у месеце!
6As for that night, let thick darkness seize on it. Let it not rejoice among the days of the year. Let it not come into the number of the months.
7Гле, ноћ она била пуста, певања не било у њој!
7Behold, let that night be barren. Let no joyful voice come therein.
8Клели је који куну дане, који су готови пробудити крокодила!
8Let them curse it who curse the day, who are ready to rouse up leviathan.
9Потамнеле звезде у сумрачје њено, чекала видело и не дочекала га, и не видела зори трепавица;
9Let the stars of its twilight be dark. Let it look for light, but have none, neither let it see the eyelids of the morning,
10Што ми није затворила врата од утробе и није сакрила муку од мојих очију.
10because it didn’t shut up the doors of my mother’s womb, nor did it hide trouble from my eyes.
11Зашто не умрех у утроби? Не издахнух излазећи из утробе?
11“Why didn’t I die from the womb? Why didn’t I give up the spirit when my mother bore me?
12Зашто ме прихватише колена? Зашто сисе, да сем?
12Why did the knees receive me? Or why the breast, that I should nurse?
13Јер бих сада лежао и почивао; спавао бих, и био бих миран,
13For now I should have lain down and been quiet. I should have slept, then I would have been at rest,
14С царевима и саветницима земаљским, који зидаше себи пустолине,
14with kings and counselors of the earth, who built up waste places for themselves;
15Или с кнезовима, који имаше злата, и куће своје пунише сребра.
15or with princes who had gold, who filled their houses with silver;
16Или зашто не бих као недоношче сакривено, као дете које не угледа видела?
16or as a hidden untimely birth I had not been, as infants who never saw light.
17Онде безбожници престају досађивати, и онде почивају изнемогли,
17There the wicked cease from troubling. There the weary are at rest.
18И сужњи се одмарају и не чују глас настојников.
18There the prisoners are at ease together. They don’t hear the voice of the taskmaster.
19Мали и велики онде је, и роб слободан од свог господара.
19The small and the great are there. The servant is free from his master.
20Зашто се даје видело невољнику и живот онима који су тужног срца,
20“Why is light given to him who is in misery, life to the bitter in soul,
21Који чекају смрт а ње нема, и траже је већма него закопано благо,
21who long for death, but it doesn’t come; and dig for it more than for hidden treasures,
22Који играју од радости и веселе се кад нађу гроб?
22who rejoice exceedingly, and are glad, when they can find the grave?
23Човеку, коме је пут сакривен и ког је Бог затворио одсвуда?
23Why is light given to a man whose way is hidden, whom God has hedged in?
24Јер пре јела мог долази уздах мој, и као вода разлива се јаук мој.
24For my sighing comes before I eat. My groanings are poured out like water.
25Јер чега се бојах дође на мене, и чега се страшах задеси ме.
25For the thing which I fear comes on me, that which I am afraid of comes to me.
26Не почивах нити имах мира нити се одмарах, и опет дође страхота.
26I am not at ease, neither am I quiet, neither do I have rest; but trouble comes.”
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.