Јов 30
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
World English Bible
1А сада смеју ми се млађи од мене, којима отаца не бих хтео метнути са псима стада свог.
1“But now those who are younger than I have me in derision, whose fathers I considered unworthy to put with my sheep dogs.
2А на шта би ми и била сила руку њихових? У њима беше пропала старост.
2Of what use is the strength of their hands to me, men in whom ripe age has perished?
3Од сиромаштва и глади самоћаваху бежећи од сува, мрачна, пуста и опустошена места;
3They are gaunt from lack and famine. They gnaw the dry ground, in the gloom of waste and desolation.
4Који браху лободу по честама, и смреково корење беше им храна.
4They pluck salt herbs by the bushes. The roots of the broom tree are their food.
5Између људи беху изгоњени и викаше се за њима као за лупежом.
5They are driven out from among men. They cry after them as after a thief,
6Живљаху по страшним увалама, по јамама у земљи и у камену.
6so that they live in frightful valleys, and in holes of the earth and of the rocks.
7По грмовима рикаху, под трњем се скупљаху.
7They bray among the bushes. They are gathered together under the nettles.
8Беху људи никакви и без имена, мање вредни него земља.
8They are children of fools, yes, children of wicked men. They were flogged out of the land.
9И њима сам сада песма, и постах им прича.
9“Now I have become their song. Yes, I am a byword to them.
10Гаде се на ме, иду далеко од мене и не устежу се пљувати ми у лице.
10They abhor me, they stand aloof from me, and don’t hesitate to spit in my face.
11Јер је Бог одапео моју тетиву и муке ми задао те збацише узду преда мном.
11For he has untied his cord, and afflicted me; and they have thrown off restraint before me.
12С десне стране устајаху момци, поткидаху ми ноге, и насипају пут к мени да ме упропасте.
12On my right hand rise the rabble. They thrust aside my feet. They cast their ways of destruction up against me.
13Раскопаше моју стазу, умножише ми муке, не треба нико да им помаже.
13They mar my path. They promote my destruction without anyone’s help.
14Као широким проломом навиру, и наваљују преко развалина.
14As through a wide breach they come. They roll themselves in amid the ruin.
15Страхоте навалише на ме, и као ветар терају душу моју, и као облак прође срећа моја.
15Terrors have turned on me. They chase my honor as the wind. My welfare has passed away as a cloud.
16И сада се душа моја разлива у мени, стигоше ме дани мучни.
16“Now my soul is poured out within me. Days of affliction have taken hold of me.
17Ноћу пробада ми кости у мени, и жиле моје не одмарају се.
17In the night season my bones are pierced in me, and the pains that gnaw me take no rest.
18Од тешке силе променило се одело моје, и као огрлица у кошуље моје стеже ме.
18My garment is disfigured by great force. It binds me about as the collar of my tunic.
19Бацио ме је у блато, те сам као прах и пепео.
19He has cast me into the mire. I have become like dust and ashes.
20Вичем к Теби, а Ти ме не слушаш; стојим пред Тобом, а Ти не гледаш на ме.
20I cry to you, and you do not answer me. I stand up, and you gaze at me.
21Претворио си ми се у љута непријатеља; силом руке своје супротиш ми се.
21You have turned to be cruel to me. With the might of your hand you persecute me.
22Подижеш ме у ветар, посађујеш ме на њ, и растапаш у мени све добро.
22You lift me up to the wind, and drive me with it. You dissolve me in the storm.
23Јер знам да ћеш ме одвести на смрт и у дом одређени свима живима.
23For I know that you will bring me to death, to the house appointed for all living.
24Али неће пружити руке своје у гроб; кад их стане потирати, они неће викати.
24“However doesn’t one stretch out a hand in his fall? Or in his calamity therefore cry for help?
25Нисам ли плакао ради оног који беше у злу? Није ли душа моја жалосна бивала ради убогог?
25Didn’t I weep for him who was in trouble? Wasn’t my soul grieved for the needy?
26Кад се добру надах, дође ми зло; и кад се надах светлости, дође мрак.
26When I looked for good, then evil came. When I waited for light, darkness came.
27Утроба је моја узаврела, и не може да се умири, задесише ме дани мучни.
27My heart is troubled, and doesn’t rest. Days of affliction have come on me.
28Ходим црн, не од сунца, устајем и вичем у збору.
28I go mourning without the sun. I stand up in the assembly, and cry for help.
29Брат постах змајевима и друг совама.
29I am a brother to jackals, and a companion to ostriches.
30Поцрнела је кожа на мени и кости моје посахнуше од жеге.
30My skin grows black and peels from me. My bones are burned with heat.
31Гусле се моје претворише у запевку, и свирала моја у плач.
31Therefore my harp has turned to mourning, and my pipe into the voice of those who weep.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.