Јов 30
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Septuagint (Greek Old Testament), second edition
1А сада смеју ми се млађи од мене, којима отаца не бих хтео метнути са псима стада свог.
1ΝΥΝΙ δὲ κατεγέλασάν μου ἐλάχιστοι, νῦν νουθετοῦσί με ἐν μέρει ὧν ἐξουδένουν τοὺς πατέρας αὐτῶν, οὓς οὐχ ἡγησάμην ἀξίους κυνῶν τῶν ἐμῶν νομάδων.
2А на шта би ми и била сила руку њихових? У њима беше пропала старост.
2καί γε ἰσχὺς χειρῶν αὐτῶν ἱνατί μοι; ἐπ᾿ αὐτοὺς ἀπώλετο συντέλεια.
3Од сиромаштва и глади самоћаваху бежећи од сува, мрачна, пуста и опустошена места;
3ἐν ἐνδείᾳ καὶ λιμῷ ἄγονος· οἱ φεύγοντες ἄνυδρον ἐχθὲς συνοχὴν καὶ ταλαιπωρίαν,
4Који браху лободу по честама, и смреково корење беше им храна.
4οἱ περικυκλοῦντες ἅλιμα ἐπὶ ἠχοῦντι, οἵτινες ἅλιμα ἦν αὐτῶν τὰ σῖτα, ἄτιμοι δὲ καὶ πεφαυλισμένοι, ἐνδεεῖς παντὸς ἀγαθοῦ, οἳ καὶ ρίζας ξύλων ἐμασσῶντο ὑπὸ λιμοῦ μεγάλου.
5Између људи беху изгоњени и викаше се за њима као за лупежом.
5ἐπανέστησάν μοι κλέπται,
6Живљаху по страшним увалама, по јамама у земљи и у камену.
6ὧν οἱ οἶκοι αὐτῶν ἦσαν τρῶγλαι πετρῶν,
7По грмовима рикаху, под трњем се скупљаху.
7ἀνὰ μέσον εὐήχων βοήσονται· οἳ ὑπὸ φρύγανα ἄγρια διῃτῶντο,
8Беху људи никакви и без имена, мање вредни него земља.
8ἀφρόνων υἱοὶ καὶ ἀτίμων, ὄνομα καὶ κλέος ἐσβεσμένον ἀπὸ γῆς.
9И њима сам сада песма, и постах им прича.
9νυνὶ δὲ κιθάρα ἐγώ εἰμι αὐτῶν, καὶ ἐμὲ θρύλλημα ἔχουσιν·
10Гаде се на ме, иду далеко од мене и не устежу се пљувати ми у лице.
10ἐβδελύξαντο δέ με ἀποστάντες μακρὰν ἀπὸ δὲ τοῦ προσώπου μου οὐκ ἐφείσαντο πτύελον.
11Јер је Бог одапео моју тетиву и муке ми задао те збацише узду преда мном.
11ἀνοίξας γὰρ φαρέτραν αὐτοῦ ἐκάκωσέ με, καὶ χαλινὸν τοῦ προσώπου μου ἐξαπέστειλαν.
12С десне стране устајаху момци, поткидаху ми ноге, и насипају пут к мени да ме упропасте.
12ἐπὶ δεξιῶν βλαστοῦ ἐξανέστησαν, πόδα αὐτῶν ἐξέτειναν καὶ ὡδοποίησαν ἐπ᾿ ἐμὲ τρίβους ἀπωλείας αὐτῶν.
13Раскопаше моју стазу, умножише ми муке, не треба нико да им помаже.
13ἐξετρίβησαν τρίβοι μου, ἐξέδυσαν γάρ μου τὴν στολήν· βέλεσιν αὐτοῦ κατηκόντισέ με,
14Као широким проломом навиру, и наваљују преко развалина.
14κέχρηται δέ μοι ὡς βούλεται, ἐν ὀδύναις πέφυρμαι.
15Страхоте навалише на ме, и као ветар терају душу моју, и као облак прође срећа моја.
15ἐπιστρέφονταί μου αἱ ὀδύναι, ᾤχετό μου ἡ ἐλπὶς ὥσπερ πνεῦμα καὶ ὥσπερ νέφος ἡ σωτηρία μου.
16И сада се душа моја разлива у мени, стигоше ме дани мучни.
16καὶ νῦν ἐπ᾿ ἐμὲ ἐκχυθήσεται ἡ ψυχή μου, ἔχουσι δέ με ἡμέραι ὀδυνῶν·
17Ноћу пробада ми кости у мени, и жиле моје не одмарају се.
17νυκτί δέ μου τὰ ὀστᾶ συγκέχυται, τὰ δὲ νεῦρά μου διαλέλυται.
18Од тешке силе променило се одело моје, и као огрлица у кошуље моје стеже ме.
18ἐν πολλῇ ἰσχύϊ ἐπελάβετό μου τῆς στολῆς, ὥσπερ τὸ περιστόμιον τοῦ χιτῶνός μου περιέσχε με.
19Бацио ме је у блато, те сам као прах и пепео.
19ἥγησαι δέ με ἴσα πηλῷ, ἐν γῇ καὶ σποδῷ μου ἡ μερίς·
20Вичем к Теби, а Ти ме не слушаш; стојим пред Тобом, а Ти не гледаш на ме.
20κέκραγα δὲ πρός σε καὶ οὐκ ἀκούεις μου, ἔστησαν δὲ καὶ κατενόησάν με·
21Претворио си ми се у љута непријатеља; силом руке своје супротиш ми се.
21ἐπέβης δέ μοι ἀνελεημόνως, χειρὶ κραταιᾷ με ἐμαστίγωσας·
22Подижеш ме у ветар, посађујеш ме на њ, и растапаш у мени све добро.
22ἔταξας δέ με ἐν ὀδύναις, καὶ ἀπέρριψάς με ἀπὸ σωτηρίας.
23Јер знам да ћеш ме одвести на смрт и у дом одређени свима живима.
23οἶδα γὰρ ὅτι θάνατός με ἐκτρίψει, οἰκία γὰρ παντὶ θνητῷ γῆ.
24Али неће пружити руке своје у гроб; кад их стане потирати, они неће викати.
24εἰ γὰρ ὄφελον δυναίμην ἐμαυτὸν χειρώσασθαι, ἢ δεηθείς γε ἑτέρου, καὶ ποιήσει μοι τοῦτο.
25Нисам ли плакао ради оног који беше у злу? Није ли душа моја жалосна бивала ради убогог?
25ἐγὼ δὲ ἐπὶ παντὶ ἀδυνάτῳ ἔκλαυσα, ἐστέναξα ἰδὼν ἄνδρα ἐν ἀνάγκαις.
26Кад се добру надах, дође ми зло; и кад се надах светлости, дође мрак.
26ἐγὼ δὲ ἐπέχων ἀγαθοῖς, ἰδοὺ συνήντησάν μοι μᾶλλον ἡμέραι κακῶν.
27Утроба је моја узаврела, и не може да се умири, задесише ме дани мучни.
27ἡ κοιλία μου ἐξέζεσε καὶ οὐ σιωπήσεται, προέφθασάν με ἡμέραι πτωχείας.
28Ходим црн, не од сунца, устајем и вичем у збору.
28στένων πεπόρευμαι ἄνευ φιμοῦ, ἕστηκα δὲ ἐν ἐκκλησίᾳ κεκραγώς.
29Брат постах змајевима и друг совама.
29ἀδελφὸς γέγονα σειρήνων, ἑταῖρος δὲ στρουθῶν.
30Поцрнела је кожа на мени и кости моје посахнуше од жеге.
30τὸ δὲ δέρμα μου ἐσκότωται μεγάλως, τὰ δὲ ὀστᾶ μου ἀπὸ καύματος.
31Гусле се моје претворише у запевку, и свирала моја у плач.
31ἀπέβη δὲ εἰς πένθος μου ἡ κιθάρα, ὁ δὲ ψαλμός μου εἰς κλαυθμὸν ἐμοί.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.