Јов 29
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Septuagint (Greek Old Testament), second edition
1Још настави Јов беседу своју и рече:
1ΕΤΙ δὲ προσθεὶς Ἰὼβ εἶπε τῷ προοιμίῳ·
2О да бих био као пређашњих месеца, као оних дана кад ме Бог чуваше,
2τίς ἄν με θείη κατὰ μῆνα ἔμπροσθεν ἡμερῶν, ὧν με ὁ Θεὸς ἐφύλαξεν;
3Кад светљаше свећом својом над главом мојом, и при виделу Његовом хођах по мраку,
3ὡς ὅτε ηὔγει ὁ λύχνος αὐτοῦ ὑπὲρ κεφαλῆς μου, ὅτε τῷ φωτὶ αὐτοῦ ἐπορευόμην ἐν σκότει·
4Како бејах за младости своје, кад тајна Божија беше у шатору мом,
4ὅτε ἤμην ἐπιβρίθων ὁδούς, ὅτε ὁ Θεὸς ἐπισκοπὴν ἐποιεῖτο τοῦ οἴκου μου·
5Кад још беше Свемогући са мном, и деца моја око мене,
5ὅτε ἤμην ὑλώδης λίαν, κύκλῳ δέ μου οἱ παῖδες·
6Кад се траг мој обливаше маслом, и стена ми точаше уље потоцима,
6ὅτε ἐχέοντο αἱ ὁδοί μου βουτύρῳ, τὰ δὲ ὄρη μου ἐχέοντο γάλακτι·
7Кад излажах на врата кроз град, и на улици намештах себи столицу:
7ὅτε ἐξεπορευόμην ὄρθιος ἐν πόλει, ἐν δὲ πλατείαις ἐτίθετό μου ὁ δίφρος.
8Младићи видећи ме уклањаху се, а старци устајаху и стајаху,
8ἰδόντες με νεανίσκοι ἐκρύβησαν, πρεσβῦται δὲ πάντες ἔστησαν·
9Кнезови престајаху говорити и метаху руку на уста своја,
9ἁδροὶ δὲ ἐπαύσαντο λαλοῦντες, δάκτυλον ἐπιθέντες ἐπὶ στόματι.
10Управитељи устезаху глас свој и језик им пријањаше за грло.
10οἱ δὲ ἀκούσαντες ἐμακάρισάν με, καὶ γλῶσσα αὐτῶν τῷ λάρυγγι αὐτῶν ἐκολλήθη·
11Јер које ме ухо чујаше, називаше ме блаженим; и које ме око виђаше, сведочаше ми
11ὅτι οὖς ἤκουσε καὶ ἐμακάρισέ με, ὀφθαλμὸς δὲ ἰδών με ἐξέκλινε·
12Да избављам сиромаха који виче, и сироту и који нема никог да му помогне;
12διέσωσα γὰρ πτωχὸν ἐκ χειρὸς δυνάστου καὶ ὀρφανῷ, ᾧ οὐκ ἦν βοηθός, ἐβοήθησα.
13Благослов оног који пропадаше долажаше на ме, и удовици срце распевах;
13εὐλογία ἀπολλυμένου ἐπ᾿ ἐμὲ ἔλθοι, στόμα δὲ χήρας με εὐλόγησε.
14У правду се облачих и она ми беше одело, као плашт и као венац беше ми суд мој.
14δικαιοσύνην δὲ ἐνδεδύκειν, ἠμφιασάμην δὲ κρίμα ἴσα διπλοΐδι.
15Око бејах слепом и нога хромом.
15ὀφθαλμὸς ἤμην τυφλῶν, ποὺς δὲ χωλῶν.
16Отац бејах убогима, и разбирах за распру за коју не знах.
16ἐγὼ ἤμην πατὴρ ἀδυνάτων, δίκην δὲ ἣν οὐκ ᾔδειν ἐξιχνίασα·
17И разбијах кутњаке неправеднику, и из зуба му истрзах грабеж.
17συνέτριψα δὲ μύλας ἀδίκων, ἐκ μέσου τῶν ὀδόντων αὐτῶν ἅρπαγμα ἐξήρπασα.
18Зато говорах: У свом ћу гнезду умрети, и биће ми дана као песка.
18εἶπα δέ· ἡ ἡλικία μου γηράσει ὥσπερ στέλεχος φοίνικος, πολὺν χρόνον βιώσω·
19Корен мој пружаше се крај воде, роса биваше по сву ноћ на мојим гранама.
19ἡ ρίζα διήνοικται ἐπὶ ὕδατος, καὶ δρόσος αὐλισθήσεται ἐν τῷ θερισμῷ μου·
20Слава моја подмлађиваше се у мене, и лук мој у руци мојој понављаше се.
20ἡ δόξα μου κενὴ μετ᾿ ἐμοῦ, καὶ τὸ τόξον μου ἐν χειρὶ αὐτοῦ πορεύεται.
21Слушаху ме и чекаху, и ћутаху на мој савет.
21ἐμοῦ ἀκούσαντες προσέσχον, ἐσιώπησαν δὲ ἐπὶ τῇ ἐμῇ βουλῇ·
22После мојих речи нико не проговараше, тако их натапаше беседа моја.
22ἐπὶ τῷ ἐμῷ ρήματι οὐ προσέθεντο, περιχαρεῖς δὲ ἐγίνοντο ὁπόταν αὐτοῖς ἐλάλουν·
23Јер ме чекаху као дажд, и уста своја отвараху као на позни дажд.
23ὥσπερ γῆ διψῶσα προσδεχομένη τὸν ὑετόν, οὕτως οὗτοι τὴν ἐμὴν λαλιάν.
24Кад бих се насмејао на њих, не вероваху, и сјајност лица мог не разгоњаху.
24ἐὰν γελάσω πρὸς αὐτούς, οὐ μὴ πιστεύσωσι, καὶ φῶς τοῦ προσώπου μου οὐκ ἀπέπιπτεν·
25Кад бих отишао к њима, седах у зачеље, и бејах као цар у војсци, кад теши жалосне.
25ἐξελεξάμην ὁδὸν αὐτῶν καὶ ἐκάθισα ἄρχων καὶ κατεσκήνουν ὡσεὶ βασιλεὺς ἐν μονοζώνοις ὃν τρόπον παθεινοὺς παρακαλῶν.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.