Јов 29
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Clementine Vulgate, 1598
1Још настави Јов беседу своју и рече:
1Addidit quoque Job, assumens parabolam suam, et dixit:
2О да бих био као пређашњих месеца, као оних дана кад ме Бог чуваше,
2[Quis mihi tribuat ut sim juxta menses pristinos, secundum dies quibus Deus custodiebat me?
3Кад светљаше свећом својом над главом мојом, и при виделу Његовом хођах по мраку,
3Quando splendebat lucerna ejus super caput meum, et ad lumen ejus ambulabam in tenebris:
4Како бејах за младости своје, кад тајна Божија беше у шатору мом,
4sicut fui in diebus adolescentiæ meæ, quando secreto Deus erat in tabernaculo meo:
5Кад још беше Свемогући са мном, и деца моја око мене,
5quando erat Omnipotens mecum, et in circuitu meo pueri mei:
6Кад се траг мој обливаше маслом, и стена ми точаше уље потоцима,
6quando lavabam pedes meos butyro, et petra fundebat mihi rivos olei:
7Кад излажах на врата кроз град, и на улици намештах себи столицу:
7quando procedebam ad portam civitatis, et in platea parabant cathedram mihi.
8Младићи видећи ме уклањаху се, а старци устајаху и стајаху,
8Videbant me juvenes, et abscondebantur: et senes assurgentes stabant.
9Кнезови престајаху говорити и метаху руку на уста своја,
9Principes cessabant loqui, et digitum superponebant ori suo.
10Управитељи устезаху глас свој и језик им пријањаше за грло.
10Vocem suam cohibebant duces, et lingua eorum gutturi suo adhærebat.
11Јер које ме ухо чујаше, називаше ме блаженим; и које ме око виђаше, сведочаше ми
11Auris audiens beatificabat me, et oculus videns testimonium reddebat mihi:
12Да избављам сиромаха који виче, и сироту и који нема никог да му помогне;
12eo quod liberassem pauperem vociferantem, et pupillum cui non esset adjutor.
13Благослов оног који пропадаше долажаше на ме, и удовици срце распевах;
13Benedictio perituri super me veniebat, et cor viduæ consolatus sum.
14У правду се облачих и она ми беше одело, као плашт и као венац беше ми суд мој.
14Justitia indutus sum, et vestivi me, sicut vestimento et diademate, judicio meo.
15Око бејах слепом и нога хромом.
15Oculus fui cæco, et pes claudo.
16Отац бејах убогима, и разбирах за распру за коју не знах.
16Pater eram pauperum, et causam quam nesciebam diligentissime investigabam.
17И разбијах кутњаке неправеднику, и из зуба му истрзах грабеж.
17Conterebam molas iniqui, et de dentibus illius auferebam prædam.
18Зато говорах: У свом ћу гнезду умрети, и биће ми дана као песка.
18Dicebamque: In nidulo meo moriar, et sicut palma multiplicabo dies.
19Корен мој пружаше се крај воде, роса биваше по сву ноћ на мојим гранама.
19Radix mea aperta est secus aquas, et ros morabitur in messione mea.
20Слава моја подмлађиваше се у мене, и лук мој у руци мојој понављаше се.
20Gloria mea semper innovabitur, et arcus meus in manu mea instaurabitur.
21Слушаху ме и чекаху, и ћутаху на мој савет.
21Qui me audiebant, expectabant sententiam, et intenti tacebant ad consilium meum.
22После мојих речи нико не проговараше, тако их натапаше беседа моја.
22Verbis meis addere nihil audebant, et super illos stillabat eloquium meum.
23Јер ме чекаху као дажд, и уста своја отвараху као на позни дажд.
23Expectabant me sicut pluviam, et os suum aperiebant quasi ad imbrem serotinum.
24Кад бих се насмејао на њих, не вероваху, и сјајност лица мог не разгоњаху.
24Siquando ridebam ad eos, non credebant: et lux vultus mei non cadebat in terram.
25Кад бих отишао к њима, седах у зачеље, и бејах као цар у војсци, кад теши жалосне.
25Si voluissem ire ad eos, sedebam primus: cumque sederem quasi rex, circumstante exercitu, eram tamen mœrentium consolator.]
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.