Јов 32
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Clementine Vulgate, 1598
1Тада престаше она три човека одговарати Јову, јер се чињаше да је праведан.
1Omiserunt autem tres viri isti respondere Job, eo quod justus sibi videretur.
2А Елијуј, син Варахилов од Вуза, рода Рамовог, разгневи се на Јова што се сам грађаше праведнији од Бога;
2Et iratus indignatusque est Eliu filius Barachel Buzites, de cognatione Ram: iratus est autem adversum Job, eo quod justum se esse diceret coram Deo.
3и на три пријатеља његова разгневи се што не нађоше одговора и опет осуђиваху Јова.
3Porro adversum amicos ejus indignatus est, eo quod non invenissent responsionem rationabilem, sed tantummodo condemnassent Job.
4Јер Елијуј чекаше докле они говораху с Јовом, јер беху старији од њега.
4Igitur Eliu expectavit Job loquentem, eo quod seniores essent qui loquebantur.
5Па кад виде Елијуј да нема одговора у устима она три човека, распали се гнев његов.
5Cum autem vidisset quod tres respondere non potuissent, iratus est vehementer.
6И проговори Елијуј син Варахилов од Вуза, и рече: Ја сам најмлађи, а ви сте старци, зато се бојах и не смех вам казати шта мислим.
6Respondensque Eliu filius Barachel Buzites, dixit: [Junior sum tempore, vos autem antiquiores: idcirco, demisso capite, veritus sum vobis indicare meam sententiam.
7Мишљах: нека говори старост, и многе године нека објаве мудрост.
7Sperabam enim quod ætas prolixior loqueretur, et annorum multitudo doceret sapientiam.
8Али је дух у људима, и Дух Свемогућег уразумљује их.
8Sed, ut video, spiritus est in hominibus, et inspiratio Omnipotentis dat intelligentiam.
9Велики нису свагда мудри, и старци не знају свагда шта је право.
9Non sunt longævi sapientes, nec senes intelligunt judicium.
10Зато велим: послушај ме да кажем и ја како мислим.
10Ideo dicam: Audite me: ostendam vobis etiam ego meam sapientiam.
11Ето, чекао сам да ви изговорите, слушао сам разлоге ваше докле извиђасте беседу.
11Expectavi enim sermones vestros; audivi prudentiam vestram, donec disceptaremini sermonibus;
12Пазио сам, али гле, ни један од вас не сапре Јова, не одговори на његове речи.
12et donec putabam vos aliquid dicere, considerabam: sed, ut video, non est qui possit arguere Job, et respondere ex vobis sermonibus ejus.
13Може бити да ћете рећи: Нађосмо мудрост, Бог ће га оборити, не човек.
13Ne forte dicatis: Invenimus sapientiam: Deus projecit eum, non homo.
14Није на ме управио беседе, ни ја му нећу одговарати вашим речима.
14Nihil locutus est mihi: et ego non secundum sermones vestros respondebo illi.
15Смели су се, не одговарају више, нестало им је речи.
15Extimuerunt, nec responderunt ultra, abstuleruntque a se eloquia.
16Чекао сам, али не говоре, стадоше, и више не одговарају.
16Quoniam igitur expectavi, et non sunt locuti: steterunt, nec ultra responderunt:
17Одговорићу и ја за се, казаћу и ја како мислим.
17respondebo et ego partem meam, et ostendam scientiam meam.
18Јер сам пун речи, тесно је духу у мени.
18Plenus sum enim sermonibus, et coarctat me spiritus uteri mei.
19Гле, трбух је мој као вино без одушке, и распукао би се као нов мех.
19En venter meus quasi mustum absque spiraculo, quod lagunculas novas disrumpit.
20Говорићу да одахнем, отворићу усне своје, и одговорићу.
20Loquar, et respirabo paululum: aperiam labia mea, et respondebo.
21Нећу гледати ко је ко, и човеку ћу говорити без ласкања.
21Non accipiam personam viri, et Deum homini non æquabo.
22Јер не умем ласкати; одмах би ме узео Творац мој.
22Nescio enim quamdiu subsistam, et si post modicum tollat me factor meus.]
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.