Јов 14
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Clementine Vulgate, 1598
1Човек рођен од жене кратка је века и пун немира.
1[Homo natus de muliere, brevi vivens tempore, repletur multis miseriis.
2Као цвет ниче, и одсеца се, и бежи као сен, и не остаје.
2Qui quasi flos egreditur et conteritur, et fugit velut umbra, et numquam in eodem statu permanet.
3И на таквог отвараш око своје, и мене водиш на суд са собом!
3Et dignum ducis super hujuscemodi aperire oculos tuos, et adducere eum tecum in judicium?
4Ко ће чисто извадити из нечиста? Нико.
4Quis potest facere mundum de immundo conceptum semine? nonne tu qui solus es?
5Измерени су дани његови, број месеца његових у Тебе је; поставио си му међу, преко које не може прећи.
5Breves dies hominis sunt: numerus mensium ejus apud te est: constituisti terminos ejus, qui præteriri non poterunt.
6Одврати се од њега да почине докле не наврши као надничар дан свој.
6Recede paululum ab eo, ut quiescat, donec optata veniat, sicut mercenarii, dies ejus.
7Јер за дрво има надања, ако се посече, да ће се још омладити и да неће бити без изданка;
7Lignum habet spem: si præcisum fuerit, rursum virescit, et rami ejus pullulant.
8Ако и остари у земљи корен његов и у праху изумре пањ његов,
8Si senuerit in terra radix ejus, et in pulvere emortuus fuerit truncus illius,
9Чим осети воду, опет напупи и пусти гране као присад.
9ad odorem aquæ germinabit, et faciet comam, quasi cum primum plantatum est.
10А човек умире изнемогао; и кад издахне човек, где је?
10Homo vero cum mortuus fuerit, et nudatus, atque consumptus, ubi, quæso, est?
11Као кад вода отече из језера и река опадне и усахне,
11Quomodo si recedant aquæ de mari, et fluvius vacuefactus arescat:
12Тако човек кад легне, не устаје више; докле је небеса неће се пробудити нити ће се пренути ода сна свог.
12sic homo, cum dormierit, non resurget: donec atteratur cælum, non evigilabit, nec consurget de somno suo.
13О да ме хоћеш у гробу сакрити и склонити ме докле не утоли гнев Твој, и да ми даш рок кад ћеш ме се опоменути!
13Quis mihi hoc tribuat, ut in inferno protegas me, et abscondas me donec pertranseat furor tuus, et constituas mihi tempus in quo recorderis mei?
14Кад умре човек, хоће ли оживети? Све дане времена које ми је одређено чекаћу докле ми дође промена.
14Putasne mortuus homo rursum vivat? cunctis diebus quibus nunc milito, expecto donec veniat immutatio mea.
15Зазваћеш, и ја ћу Ти се одазвати; дело руку својих пожелећеш.
15Vocabis me, et ego respondebo tibi: operi manuum tuarum porriges dexteram.
16А сада бројиш кораке моје, и ништа не остављаш за грех мој.
16Tu quidem gressus meos dinumerasti: sed parce peccatis meis.
17Запечаћени су у тобоцу моји преступи, и завезујеш безакоња моја.
17Signasti quasi in sacculo delicta mea, sed curasti iniquitatem meam.
18Заиста, као што гора падне и распадне се, и као што се стена одвали с места свог,
18Mons cadens defluit, et saxum transfertur de loco suo:
19И као што вода спира камење и поводањ односи прах земаљски, тако надање човечије обраћаш у ништа.
19lapides excavant aquæ, et alluvione paulatim terra consumitur: et hominem ergo similiter perdes.
20Надвлађујеш га једнако, те одлази, мењаш му лице и отпушташ га.
20Roborasti eum paululum, ut in perpetuum transiret: immutabis faciem ejus, et emittes eum.
21Ако синови његови буду у части, он не зна; ако ли у срамоти, он се не брине.
21Sive nobiles fuerint filii ejus, sive ignobiles, non intelliget.
22Само тело док је жив болује, и душа његова у њему тужи.
22Attamen caro ejus, dum vivet, dolebit, et anima illius super semetipso lugebit.]
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.