Јов 21
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Clementine Vulgate, 1598
1А Јов одговори и рече:
1Respondens autem Job, dixit:
2Слушајте добро речи моје, и то ће ми бити од вас утеха.
2[Audite, quæso, sermones meos, et agite pœnitentiam.
3Потрпите ме да ја говорим, а кад изговорим, подсмевајте ми се.
3Sustinete me, et ego loquar: et post mea, si videbitur, verba, ridete.
4Еда ли се ја човеку тужим? И како не би био жалостан дух мој?
4Numquid contra hominem disputatio mea est, ut merito non debeam contristari?
5Погледајте на ме, и дивите се, и метните руку на уста.
5Attendite me et obstupescite, et superponite digitum ori vestro.
6Ја кад помислим, страх ме је, и гроза подузима тело моје.
6Et ego, quando recordatus fuero, pertimesco, et concutit carnem meam tremor.
7Зашто безбожници живе? Старе? И богате се?
7Quare ergo impii vivunt, sublevati sunt, confortatique divitiis?
8Семе њихово стоји тврдо пред њима заједно с њима, и натражје њихово пред њиховим очима.
8Semen eorum permanet coram eis: propinquorum turba et nepotum in conspectu eorum.
9Куће су њихове на миру без страха, и прут Божји није над њима.
9Domus eorum securæ sunt et pacatæ, et non est virga Dei super illos.
10Бикови њихови скачу, и не промашују; краве њихове теле се, и не јалове се.
10Bos eorum concepit, et non abortivit: vacca peperit, et non est privata fœtu suo.
11Испуштају као стадо децу своју, и синови њихови поскакују.
11Egrediuntur quasi greges parvuli eorum, et infantes eorum exultant lusibus.
12Подвикују уз бубањ и уз гусле, веселе се уза свиралу.
12Tenent tympanum et citharam, et gaudent ad sonitum organi.
13Проводе у добру дане своје, и за час силазе у гроб.
13Ducunt in bonis dies suos, et in puncto ad inferna descendunt.
14А Богу кажу: Иди од нас, јер нећемо да знамо за путеве твоје.
14Qui dixerunt Deo: Recede a nobis, et scientiam viarum tuarum nolumus.
15Шта је свемогући да му служимо? И каква нам је корист, да му се молимо?
15Quis est Omnipotens, ut serviamus ei? et quid nobis prodest si oraverimus illum?
16Гле, добро њихово није у њиховој руци; намера безбожничка далеко је од мене.
16Verumtamen quia non sunt in manu eorum bona sua, consilium impiorum longe sit a me.
17Колико се пута гаси жижак безбожнички и долази им погибао, дели им муке у делу свом Бог?
17Quoties lucerna impiorum extinguetur, et superveniet eis inundatio, et dolores dividet furoris sui?
18Бивају као плева на ветру, као прах који разноси вихор?
18Erunt sicut paleæ ante faciem venti, et sicut favilla quam turbo dispergit.
19Чува ли Бог синовима његовим погибао њихову, плаћа им да осете?
19Deus servabit filiis illius dolorem patris, et cum reddiderit, tunc sciet.
20Виде ли својим очима погибао своју, и пију ли гнев Свемогућег?
20Videbunt oculi ejus interfectionem suam, et de furore Omnipotentis bibet.
21Јер шта је њима стало до куће њихове након њих, кад се број месеца њихових прекрати?
21Quid enim ad eum pertinet de domo sua post se, et si numerus mensium ejus dimidietur?
22Еда ли ће Бога ко учити мудрости, који суди високима?
22Numquid Deus docebit quispiam scientiam, qui excelsos judicat?
23Један умире у потпуној сили својој, у миру и у срећи.
23Iste moritur robustus et sanus, dives et felix:
24Музилице су му пуне млека, и кости су му влажне од мождина.
24viscera ejus plena sunt adipe, et medullis ossa illius irrigantur:
25А други умире ојађене душе, који није уживао добра.
25alius vero moritur in amaritudine animæ absque ullis opibus:
26Обојица леже у праху, и црви их покривају.
26et tamen simul in pulvere dormient, et vermes operient eos.
27Ето, знам ваше мисли и судове, којима ми чините криво.
27Certe novi cogitationes vestras, et sententias contra me iniquas.
28Јер говорите: Где је кућа силног, и где је шатор у коме наставају безбожници?
28Dicitis enim: Ubi est domus principis? et ubi tabernacula impiorum?
29Нисте ли никад питали путника? И шта вам казаше нећете да знате,
29Interrogate quemlibet de viatoribus, et hæc eadem illum intelligere cognoscetis:
30Да се на дан погибли оставља задац, кад се пусти гнев.
30quia in diem perditionis servatur malus, et ad diem furoris ducetur.
31Ко ће га укорити у очи за живот његов? И ко ће му вратити шта је учинио?
31Quis arguet coram eo viam ejus? et quæ fecit, quis reddet illi?
32Али се износи у гробље и остаје у гомили.
32Ipse ad sepulchra ducetur, et in congerie mortuorum vigilabit.
33Слатке су му груде од долине, и вуче за собом све људе, а онима који га претекоше нема броја.
33Dulcis fuit glareis Cocyti, et post se omnem hominem trahet, et ante se innumerabiles.
34Како ме, дакле, напразно тешите кад у одговорима вашим остаје превара?
34Quomodo igitur consolamini me frustra, cum responsio vestra repugnare ostensa sit veritati?]
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.