Јов 27
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Clementine Vulgate, 1598
1И Јов настави беседу своју и рече:
1Addidit quoque Job, assumens parabolam suam, et dixit:
2Тако да је жив Бог, који је одбацио парбу моју, и Свемогући, који је ојадио душу моју,
2[Vivit Deus, qui abstulit judicium meum, et Omnipotens, qui ad amaritudinem adduxit animam meam.
3Док је душа моја у мени, и дух Божји у ноздрвама мојим,
3Quia donec superest halitus in me, et spiritus Dei in naribus meis,
4Неће усне моје говорити безакоња, нити ће језик мој изрицати преваре.
4non loquentur labia mea iniquitatem, nec lingua mea meditabitur mendacium.
5Не дао Бог да пристанем да имате право; докле дишем, нећу одступити од своје доброте.
5Absit a me ut justos vos esse judicem: donec deficiam, non recedam ab innocentia mea.
6Држаћу се правде своје, нити ћу је оставити; неће ме прекорити срце моје докле сам жив.
6Justificationem meam, quam cœpi tenere, non deseram: neque enim reprehendit me cor meum in omni vita mea.
7Непријатељ мој биће као безбожник, и који устаје на ме, као безаконик.
7Sit ut impius, inimicus meus, et adversarius meus quasi iniquus.
8Јер како је надање лицемеру, кад се лакоми, а Бог ће ишчупати душу његову?
8Quæ est enim spes hypocritæ, si avare rapiat, et non liberet Deus animam ejus?
9Хоће ли Бог услишити вику његову кад на њ дође невоља?
9Numquid Deus audiet clamorem ejus, cum venerit super eum angustia?
10Хоће ли се Свемогућем радовати? Хоће ли призивати Бога у свако време?
10aut poterit in Omnipotente delectari, et invocare Deum omni tempore?
11Учим вас руци Божјој, и како је у Свемогућег не тајим.
11Docebo vos per manum Dei quæ Omnipotens habeat, nec abscondam.
12Ето, ви све видите, зашто дакле једнако говорите залудне ствари?
12Ecce vos omnes nostis: et quid sine causa vana loquimini?
13То је део човеку безбожном од Бога, и наследство које примају насилници од Свемогућег.
13Hæc est pars hominis impii apud Deum, et hæreditas violentorum, quam ob Omnipotente suscipient.
14Ако му се множе синови, множе се за мач, и натражје његово неће се наситити хлеба.
14Si multiplicati fuerint filii ejus, in gladio erunt, et nepotes ejus non saturabuntur pane:
15Који остану иза њега, на смрти ће бити погребени, и удовице њихове неће плакати.
15qui reliqui fuerint ex eo sepelientur in interitu, et viduæ illius non plorabunt.
16Ако накупи сребра као праха, и набави хаљина као блата,
16Si comportaverit quasi terram argentum, et sicut lutum præparaverit vestimenta:
17Шта набави, обући ће праведник, и сребро ће делити безазлени.
17præparabit quidem, sed justus vestietur illis, et argentum innocens dividet.
18Гради себи кућу као мољац, и као колибу коју начини чувар.
18Ædificavit sicut tinea domum suam, et sicut custos fecit umbraculum.
19Богат ће умрети, а неће бити прибран; отвориће очи а ничега неће бити.
19Dives, cum dormierit, nihil secum auferet: aperiet oculos suos, et nihil inveniet.
20Стигнуће га страхоте као воде; ноћу ће га однети олуја.
20Apprehendet eum quasi aqua inopia: nocte opprimet eum tempestas.
21Узеће га ветар источни, и отићи ће; вихор ће га однети с места његовог.
21Tollet eum ventus urens, et auferet, et velut turbo rapiet eum de loco suo.
22То ће Бог пустити на њ, и неће га жалити; он ће једнако бежати од руке Његове.
22Et mittet super eum, et non parcet: de manu ejus fugiens fugiet.
23Други ће пљескати рукама за њим, и звиждаће за њим с места његовог.
23Stringet super eum manus suas, et sibilabit super illum, intuens locum ejus.]
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.