Јов 10
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Clementine Vulgate, 1598
1Додијао је души мојој живот мој; пустићу од себе тужњаву своју, говорићу у јаду душе своје.
1[Tædet animam meam vitæ meæ; dimittam adversum me eloquium meum: loquar in amaritudine animæ meæ.
2Рећи ћу Богу: Немој ме осудити; кажи ми зашто се преш са мном.
2Dicam Deo: Noli me condemnare; indica mihi cur me ita judices.
3Је ли Ти мило да чиниш силу, да одбацујеш дело руку својих и савет безбожнички обасјаваш?
3Numquid bonum tibi videtur, si calumnieris me, et opprimas me opus manuum tuarum, et consilium impiorum adjuves?
4Јесу ли у Тебе очи телесне? Видиш ли као што види човек?
4Numquid oculi carnei tibi sunt? aut sicut videt homo, et tu videbis?
5Јесу ли дани твоји као дани човечији, и године твоје као век људски,
5Numquid sicut dies hominis dies tui, et anni tui sicut humana sunt tempora,
6Те истражујеш моје безакоње и за грех мој разбираш?
6ut quæras iniquitatem meam, et peccatum meum scruteris,
7Ти знаш да нисам крив, и нема никога ко би избавио из Твоје руке.
7et scias quia nihil impium fecerim, cum sit nemo qui de manu tua possit eruere?
8Твоје су ме руке створиле и начиниле, и Ти ме одсвуда потиреш.
8Manus tuæ fecerunt me, et plasmaverunt me totum in circuitu: et sic repente præcipitas me?
9Опомени се да си ме као од кала начинио, и опет ћеш ме у прах обратити.
9Memento, quæso, quod sicut lutum feceris me, et in pulverem reduces me.
10Ниси ли ме као млеко слио и као сир усирио ме?
10Nonne sicut lac mulsisti me, et sicut caseum me coagulasti?
11Навукао си на ме кожу и месо, и костима и жилама сплео си ме.
11Pelle et carnibus vestisti me; ossibus et nervis compegisti me.
12Животом и милошћу даривао си ме; и старање Твоје чувало је дух мој.
12Vitam et misericordiam tribuisti mihi, et visitatio tua custodivit spiritum meum.
13И сакрио си то у срцу свом; али знам да је у Тебе.
13Licet hæc celes in corde tuo, tamen scio quia universorum memineris.
14Ако сам згрешио, опазио си ме, и ниси ме опростио безакоња мог.
14Si peccavi, et ad horam pepercisti mihi, cur ab iniquitate mea mundum me esse non pateris?
15Ако сам скривио, тешко мени! Ако ли сам прав, не могу подигнути главе, пун срамоте и видећи муку своју.
15Et si impius fuero, væ mihi est; et si justus, non levabo caput, saturatus afflictione et miseria.
16И ако се подигне, гониш ме као лав, и опет чиниш чудеса на мени.
16Et propter superbiam quasi leænam capies me, reversusque mirabiliter me crucias.
17Понављаш сведочанства своја против мене, и умножаваш гнев свој на ме; војске једне за другом излазе на ме.
17Instauras testes tuos contra me, et multiplicas iram tuam adversum me, et pœnæ militant in me.
18Зашто си ме извадио из утробе? О да умрех! Да ме ни око не виде!
18Quare de vulva eduxisti me? qui utinam consumptus essem, ne oculus me videret.
19Био бих као да никада нисам био; из утробе у гроб био бих однесен.
19Fuissem quasi non essem, de utero translatus ad tumulum.
20Није ли мало дана мојих? Престани дакле и окани ме се да се мало опоравим,
20Numquid non paucitas dierum meorum finietur brevi? dimitte ergo me, ut plangam paululum dolorem meum,
21Пре него отидем одакле се нећу вратити, у земљу тамну и у сен смртни,
21antequam vadam, et non revertar, ad terram tenebrosam, et opertam mortis caligine:
22У земљу тамну као мрак и у сен смртни, где нема промене и где је видело као тама.
22terram miseriæ et tenebrarum, ubi umbra mortis et nullus ordo, sed sempiternus horror inhabitat.]
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.