Јов 10
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Petrus Canisius Bible, 1939 (De Heilige Schrift)
1Додијао је души мојој живот мој; пустићу од себе тужњаву своју, говорићу у јаду душе своје.
1Ik walg nu toch van het leven, En laat dus de vrije loop aan mijn klagen; Ik spreek in de bitterheid van mijn ziel,
2Рећи ћу Богу: Немој ме осудити; кажи ми зашто се преш са мном.
2En zeg tot God: Behandel mij niet als een schuldige; Laat mij weten, waarom Gij tegen mij strijdt!
3Је ли Ти мило да чиниш силу, да одбацујеш дело руку својих и савет безбожнички обасјаваш?
3Brengt het U voordeel, dat Gij verdrukt, Dat Gij het werk uwer handen verwerpt, Maar de plannen der bozen begunstigt?
4Јесу ли у Тебе очи телесне? Видиш ли као што види човек?
4Hebt Gij ogen van vlees, Ziet Gij, zoals mensen dat doen;
5Јесу ли дани твоји као дани човечији, и године твоје као век људски,
5Zijn uw dagen als die van een sterveling, Uw jaren als de levensduur van een mens:
6Те истражујеш моје безакоње и за грех мој разбираш?
6Dat Gij op zoek zijt naar mijn schuld, En naar mijn zonden blijft vorsen,
7Ти знаш да нисам крив, и нема никога ко би избавио из Твоје руке.
7Ofschoon Gij weet, dat ik niet schuldig ben, En niemand mij uit uw hand kan redden?
8Твоје су ме руке створиле и начиниле, и Ти ме одсвуда потиреш.
8Uw eigen handen hebben mij gevormd en gewrocht, En nu zoudt Gij me weer gaan vernielen?
9Опомени се да си ме као од кала начинио, и опет ћеш ме у прах обратити.
9Bedenk toch, dat Gij mij als leem hebt gekneed: En Gij voert mij terug naar het stof?
10Ниси ли ме као млеко слио и као сир усирио ме?
10Hebt Gij me niet als melk laten vloeien, En als kaas laten stremmen;
11Навукао си на ме кожу и месо, и костима и жилама сплео си ме.
11Mij niet bekleed met huid en met vlees, Met beenderen en spieren samengeweven?
12Животом и милошћу даривао си ме; и старање Твоје чувало је дух мој.
12In uw goedheid hebt Gij mij het leven geschonken Uw zorg heeft mijn adem bewaakt,
13И сакрио си то у срцу свом; али знам да је у Тебе.
13Maar dit was uw heimelijke toeleg daarbij, Ik weet, dat Gij dit hadt besloten:
14Ако сам згрешио, опазио си ме, и ниси ме опростио безакоња мог.
14Als ik zondigde, mij in het oog te houden, En mij mijn misdaad niet te vergeven;
15Ако сам скривио, тешко мени! Ако ли сам прав, не могу подигнути главе, пун срамоте и видећи муку своју.
15Was ik schuldig: Wee mij! En was ik onschuldig, Toch zou ik mijn hoofd niet mogen verheffen, Zat van smaad en gedrenkt met ellende!
16И ако се подигне, гониш ме као лав, и опет чиниш чудеса на мени.
16Hief ik het op, Gij zoudt jacht op mij maken, als een luipaard, Mij telkens uw wondere macht laten voelen,
17Понављаш сведочанства своја против мене, и умножаваш гнев свој на ме; војске једне за другом излазе на ме.
17Uw vijandschap jegens mij weer vernieuwen; Gij zoudt uw toorn op mij nog verdubbelen, Gij riept troepen en legers tegen mij op!
18Зашто си ме извадио из утробе? О да умрех! Да ме ни око не виде!
18Waarom hebt Gij mij dan uit de schoot laten komen, Gaf ik de geest niet, eer een oog mij aanschouwde?
19Био бих као да никада нисам био; из утробе у гроб био бих однесен.
19Dan was ik nu, als had ik nimmer bestaan, En was van de schoot naar het graf gedragen.
20Није ли мало дана мојих? Престани дакле и окани ме се да се мало опоравим,
20Ach, mijn levensdagen zijn maar gering, Laat mij met rust, dat ik een weinig vreugde beleef,
21Пре него отидем одакле се нећу вратити, у земљу тамну и у сен смртни,
21Eer ik heenga, vanwaar ik niet terugkom, Naar het land van duisternis en schaduw des doods;
22У земљу тамну као мрак и у сен смртни, где нема промене и где је видело као тама.
22Naar het sombere land, waar wanorde heerst, De dag als een stikdonkere nacht!
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.