Јов 15
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Petrus Canisius Bible, 1939 (De Heilige Schrift)
1А Елифас Теманац одговори и рече:
1Elifaz van Teman nam het woord en sprak:
2Хоће ли мудар човек казивати празне мисли и пунити трбух ветром источним,
2Antwoordt een wijze met bluf, En blaast hij zich op met oostenwind;
3Препирући се говором који не помаже и речима које нису ни на шта?
3Verdedigt hij zich met beuzelpraat En met holle frasen?
4А ти уништаваш страх Божји и укидаш молитве к Богу.
4Gij breekt zowaar de godsvrucht af, En verstoort de overpeinzing voor het aanschijn van God.
5Јер безакоње твоје показују уста твоја, ако и јеси изабрао језик лукав.
5Daar uw schuldig geweten uw mond onderricht, En gij de taal van bedriegers kiest,
6Осуђују те уста твоја, а не ја; и усне твоје сведоче на те.
6Is het uw eigen mond, die u vonnist: niet ik, Zijn het uw eigen lippen, die tegen u getuigen.
7Јеси ли се ти први човек родио? Или си пре хумова саздан?
7Zijt gij als eerste der mensen geboren, Nog vóór de heuvelen ter wereld gebracht;
8Јеси ли тајну Божију чуо и покупио у себе мудрост?
8Luistert ge toe in de raad van God, En hebt ge beslag op de Wijsheid gelegd?
9Шта ти знаш што ми не бисмо знали? Шта ти разумеш што не би било у нас?
9Wat weet gij, wat wij niet weten, Wat begrijpt gij, wat wij niet verstaan?
10И седих и старих људи има међу нама, старијих од оца твог.
10Ook onder ons zijn bejaarden en grijsaards, Ouder van dagen nog dan uw vader!
11Мале ли су ти утехе Божије? Или имаш шта сакривено у себи?
11Zijn soms voor ú de vertroostingen Gods te gering, Het woord, met zachtheid tot u gesproken?
12Што те је занело срце твоје? И што севају очи твоје,
12Hoe sleept uw hartstocht u mee, En hoe rollen uw ogen:
13Те обраћаш против Бога дух свој и пушташ из уста својих такве речи?
13Dat ge uw wrevel tegen God durft keren, En zulke woorden aan uw mond laat ontglippen!
14Шта је човек, да би био чист, и рођени од жене, да би био прав?
14Wat is een mens, dat hij rein zou zijn, Rechtschapen, die uit een vrouw is geboren?
15Гле, не верује свецима својим, и небеса нису чиста пред очима Његовим;
15Zie, zelfs op zijn Heiligen kan Hij niet bouwen, En de hemel is niet rein in zijn oog;
16А камоли гадни и смрдљиви човек, који пије неправду као воду?
16Hoeveel minder de mens, afschuwelijk, bedorven, Die de ongerechtigheid als water drinkt!
17Ја ћу ти казати, послушај ме, и приповедићу ти шта сам видео,
17Ik zal het u tonen, luister naar mij; Wat ik gezien heb, u gaan vertellen.
18Шта мудраци казаше и не затајише, шта примише од отаца својих,
18Het is hetzelfde, wat de wijzen verkonden, En wat hun vaderen hun niet hadden verborgen,
19Којима самим дана би земља, и туђин не прође кроз њу.
19Aan wie alleen het land was geschonken, En bij wie nog geen vreemde was binnengedrongen
20Безбожник се мучи свега века свог, и насилнику је мало година остављено.
20De goddeloze verkeert heel zijn leven in angst, De tyran al de jaren, die voor hem zijn bedongen;
21Страх му зуји у ушима, у мирно доба напада пустошник на њ.
21Schrikgeluiden treffen zijn oren, In volle vrede stormt de plunderaar op hem af.
22Не верује да ће се вратити из таме, одсвуда привиђа мач.
22Hij hoopt niet eens, aan de duisternis te ontsnappen, En is bestemd voor het zwaard;
23Тумара за хлебом говорећи: Где је? Зна да је за њ спремљен дан тамни.
23Hij wordt als een aas voor de gieren geworpen, En weet, dat sombere dagen hem wachten.
24Туга и невоља страше га, и наваљују на њ као цар готов на бој.
24Benauwdheid en angst grijpt hem aan, Als een koning ten aanval gereed:
25Јер је замахнуо на Бога руком својом, и Свемогућем се опро.
25Want hij heeft zijn hand tegen God opgeheven, Den Almachtige durven trotseren;
26Трчи исправљена врата на њ с многим високим штитовима својим.
26Is met trotse nek op Hem afgestormd, Met zijn zwaar beslagen rondas!
27Јер је покрио лице своје претилином, и наваљао сало на бокове своје.
27Omdat hij zijn gelaat met vet heeft bedekt, En een vetlaag gelegd op zijn lenden:
28И седео је у градовима раскопаним и у кућама пустим, обраћеним у гомилу камења.
28Daarom vestigt hij zich in verwoeste steden, In onbewoonbare huizen, die tot puin zijn vervallen;
29Неће се обратити нити ће остати благо његово, и неће се раширити по земљи добро његово.
29Hij blijft niet rijk, En zijn vermogen houdt geen stand;
30Неће изаћи из мрака, огранке његове осушиће пламен, однеће га дух уста његових.
30Zijn schaduw breidt zich niet uit op de grond, En hij ontsnapt de duisternis niet; Het vuur zal zijn loten verschroeien, De wind zijn bloesem verwaaien!
31Нека се не узда у таштину преварени, јер ће му таштина бити плата.
31Laat hem niet op zijn gestalte vertrouwen, Hij komt bedrogen uit, ze is enkel schijn.
32Пре свог времена свршиће се, и грана његова неће зеленети.
32Zijn ranken verdorren vóór de tijd, En zijn twijgen groenen niet meer;
33Откинуће се као с лозе незрео грозд његов и пупци ће се његови као с маслине побацати.
33Hij is als de wijnstok, die zijn druiven laat vallen, En als de olijf, die zijn bloesem verliest!
34Јер ће опустети збор лицемерски, и огањ ће спалити шаторе оних који примају поклоне.
34Ja, de bent der goddelozen is onvruchtbaar, En het vuur verteert de tenten der omkoperij;
35Зачињу невољу и рађају муку, и трбух њихов саставља превару.
35Ze gaan zwanger van ellende, en baren onheil, Hun schoot draagt ontgoocheling!
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.