Јов 15
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)
1А Елифас Теманац одговори и рече:
1And Eliphaz the Themanite, answered, and said:
2Хоће ли мудар човек казивати празне мисли и пунити трбух ветром источним,
2Will a wise man answer as if he were speaking in the wind, and fill his stomach with burning heat?
3Препирући се говором који не помаже и речима које нису ни на шта?
3Thou reprovest him by words, who is not equal to thee, and thou speakest that which is not good for thee.
4А ти уништаваш страх Божји и укидаш молитве к Богу.
4As much as is in thee, thou hast made void fear, and hast taken away prayers from before God.
5Јер безакоње твоје показују уста твоја, ако и јеси изабрао језик лукав.
5For thy iniquity hath taught thy mouth, and thou imitatest the tongue of blasphemers.
6Осуђују те уста твоја, а не ја; и усне твоје сведоче на те.
6Thy own mouth shall condemn thee, and not I: and thy own lips shall answer thee.
7Јеси ли се ти први човек родио? Или си пре хумова саздан?
7Art thou the first man that was born, or wast thou made before the hills?
8Јеси ли тајну Божију чуо и покупио у себе мудрост?
8Hast thou heard God’s counsel, and shall his wisdom be inferior to thee?
9Шта ти знаш што ми не бисмо знали? Шта ти разумеш што не би било у нас?
9What knowest thou that we are ignorant of? what dost thou understand that we know not?
10И седих и старих људи има међу нама, старијих од оца твог.
10There are with us also aged and ancient men, much elder than thy fathers.
11Мале ли су ти утехе Божије? Или имаш шта сакривено у себи?
11Is it a great matter that God should comfort thee? but thy wicked words hinder this.
12Што те је занело срце твоје? И што севају очи твоје,
12Why doth thy heart elevate thee, and why dost thou stare with thy eyes, as if they were thinking great things?
13Те обраћаш против Бога дух свој и пушташ из уста својих такве речи?
13Why doth thy spirit swell against God, to utter such words out of thy mouth?
14Шта је човек, да би био чист, и рођени од жене, да би био прав?
14What is man that he should be without spot, and he that is born of a woman that he should appear just?
15Гле, не верује свецима својим, и небеса нису чиста пред очима Његовим;
15Behold among his saints none is unchangeable, and the heavens are not pure in his sight.
16А камоли гадни и смрдљиви човек, који пије неправду као воду?
16How much more is man abominable, and unprofitable, who drinketh iniquity like water?
17Ја ћу ти казати, послушај ме, и приповедићу ти шта сам видео,
17I will shew thee, hear me: and I will tell thee what I have seen.
18Шта мудраци казаше и не затајише, шта примише од отаца својих,
18Wise men confess and hide not their fathers.
19Којима самим дана би земља, и туђин не прође кроз њу.
19To whom alone the earth was given, and no stranger hath passed among them.
20Безбожник се мучи свега века свог, и насилнику је мало година остављено.
20The wicked man is proud all his days, and the number of the years of his tyranny is uncertain.
21Страх му зуји у ушима, у мирно доба напада пустошник на њ.
21The sound of dread is always in his ears: and when there is peace, he always suspecteth treason.
22Не верује да ће се вратити из таме, одсвуда привиђа мач.
22He believeth not that he may return from darkness to light, looking round about for the sword on every side.
23Тумара за хлебом говорећи: Где је? Зна да је за њ спремљен дан тамни.
23When he moveth himself to seek bread, he knoweth that the day of darkness is ready at his hand.
24Туга и невоља страше га, и наваљују на њ као цар готов на бој.
24Tribulation shall terrify him, and distress shall surround him, as a king that is prepared for the battle.
25Јер је замахнуо на Бога руком својом, и Свемогућем се опро.
25For he hath stretched out his hand against God, and hath strengthened himself against the Almighty.
26Трчи исправљена врата на њ с многим високим штитовима својим.
26He hath run against him with his neck raised up, and is armed with a fat neck.
27Јер је покрио лице своје претилином, и наваљао сало на бокове своје.
27Fatness hath covered his face, and the fat hangeth down on his sides.
28И седео је у градовима раскопаним и у кућама пустим, обраћеним у гомилу камења.
28He hath dwelt in desolate cities, and in desert houses that are reduced into heaps.
29Неће се обратити нити ће остати благо његово, и неће се раширити по земљи добро његово.
29He shall not be enriched, neither shall his substance continue, neither shall he push his root in the earth.
30Неће изаћи из мрака, огранке његове осушиће пламен, однеће га дух уста његових.
30He shall not depart out of darkness: the flame shall dry up his branches, and he shall be taken away by the breath of his own month.
31Нека се не узда у таштину преварени, јер ће му таштина бити плата.
31He shall not believe, being vainly deceived by error, that he may be redeemed with any price.
32Пре свог времена свршиће се, и грана његова неће зеленети.
32Before his days be full he shall perish: and his hands shall wither away.
33Откинуће се као с лозе незрео грозд његов и пупци ће се његови као с маслине побацати.
33He shall be blasted as a vine when its grapes are in the first flower, and as an olive tree that casteth its flower.
34Јер ће опустети збор лицемерски, и огањ ће спалити шаторе оних који примају поклоне.
34For the congregation of the hypocrite is barren, and fire shall devour their tabernacles, who love to take bribes.
35Зачињу невољу и рађају муку, и трбух њихов саставља превару.
35He hath conceived sorrow, and hath brought forth iniquity, and his womb prepareth deceits.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.