Јов 7
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)
1Није ли човек на војсци на земљи? А дани његови нису ли као дани надничарски?
1The life of man upon earth is a warfare, and his days are like the days of a hireling.
2Као што слуга уздише за сеном и као што надничар чека да сврши,
2As a servant longeth for the shade, as the hireling looketh for the end of his work;
3Тако су мени дати у наследство месеци залудни и ноћи мучне одређене ми.
3So I also have had empty months, and have numbered to myself wearisome nights.
4Кад легнем, говорим: Кад ћу устати? И кад ће проћи ноћ? И ситим се преврћући се до сванућа.
4If I lie down to sleep, I shall say: When shall arise? and again I shall look for the evening, and shall be filled with sorrows even till darkness.
5Тело је моје обучено у црве и у груде земљане, кожа моја пуца и рашчиња се.
5My flesh is clothed with rottenness and the filth of dust, my skin is withered and drawn together.
6Дани моји бржи бише од чунка, и прођоше без надања.
6My days have passed more swiftly than the web is cut by the weaver, and are consumed without any hope.
7Опомени се да је мој живот ветар, да око моје неће више видети добра,
7Remember that my life is but wind, and my eyes shall not return to see good things.
8Нити ће ме видети око које ме је виђало; и твоје очи кад погледају на ме, мене неће бити.
8Nor shall the sight of man behold me: thy eyes are upon me, and I shall be no more.
9Као што се облак разилази и нестаје га, тако ко сиђе у гроб, неће изаћи,
9As a cloud is consumed, and passeth away: so he that shall go down to hell shall not come up.
10Неће се више вратити кући својој, нити ће га више познати место његово.
10Nor shall he return my more into his house, neither shall his place know him any more.
11Зато ја нећу бранити устима својим, говорићу у тузи духа свог, нарицати у јаду душе своје.
11Wherefore I will not spare my month, I will speak in the affliction of my spirit: I will talk with the bitterness of my soul.
12Еда ли сам море или кит, те си наместио стражу око мене?
12Am I a sea, or a whale, that thou hast enclosed me in a prison?
13Кад кажем: Потешиће ме одар мој, постеља ће ми моја олакшати тужњаву,
13If I say: My bed shall comfort me, and I shall be relieved speaking with myself on my couch:
14Тада ме страшиш снима и препадаш ме утварама,
14Thou wilt frighten me with dreams and terrify me with visions.
15Те душа моја воли бити удављена, воли смрт него кости моје.
15So that my soul rather chooseth hanging, and my bones death.
16Додијало ми је; нећу до века живети; прођи ме се; јер су дани моји таштина.
16I have done with hope, I shall now live no longer: spare me, for my days are nothing.
17Шта је човек да га много цениш и да мариш за њ?
17What is a man that thou shouldst magnify him? or why dost thou set thy heart upon him?
18Да га походиш свако јутро, и сваки час кушаш га?
18Thou visitest him early in the morning, and thou provest him suddenly.
19Кад ћеш се одвратити од мене и пустити ме да прогутам пљуванку своју?
19How long wilt thou not spare me, nor suffer me to swallow down my spittle?
20Згрешио сам; шта ћу Ти чинити, о чувару људски? Зашто си ме метнуо себи за белегу, те сам себи на тегобу?
20I have sinned: what shall I do to thee, O keeper of men? why hast thou set me opposite to thee, and I am become burdensome to myself?
21Зашто ми не опростиш грех мој и не уклониш моје безакоње? Јер ћу сад лећи у прах, и кад ме потражиш, мене неће бити.
21Why dost thou not remove my sin, and why dost thou not take away my iniquity? Behold now I shall sleep in the dust: and if thou seek me in the morning, I shall not be.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.