Јов 11
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)
1А Софар Намаћанин одговори и рече:
1Then Sophar the Naamathite answered, and said:
2Зар на многе речи нема одговора? Или ће човек говорљив остати прав?
2Shall not he that speaketh much, hear also? or shall a man full of talk be justified?
3Хоће ли твоје лажи ућуткати људе? И кад се ругаш, зар те неће нико посрамити?
3Shall men hold their peace to thee only? and when thou hast mocked others, shall no man confute thee?
4Јер си рекао: Чиста је наука моја, и чист сам пред очима твојим.
4For thou hast said: My word is pure, and I am clean in thy sight.
5Али кад би Бог проговорио и усне своје отворио на те,
5And I wish that God would speak with thee, and would open his lips to thee,
6И показао ти тајне мудрости, јер их је двојином више, познао би да те Бог кара мање него што заслужује твоје безакоње.
6That he might shew thee the secrets of wisdom, and that his law is manifold, and thou mightest understand that he exacteth much less of thee, than thy iniquity deserveth.
7Можеш ли ти тајне Божије докучити, или докучити савршенство Свемогућег?
7Peradventure thou wilt comprehend the steps of God, and wilt find out the Almighty perfectly?
8То су висине небеске, шта ћеш учинити? Дубље је од пакла, како ћеш познати?
8He is higher than heaven, and what wilt thou do? he is deeper than hell, and how wilt thou know?
9Дуже од земље, шире од мора.
9The measure of him is longer than the earth, and broader than the sea.
10Да преврати, или затвори или сабере, ко ће Му бранити?
10If he shall overturn all things, or shall press them together, who shall contradict him?
11Јер зна ништавило људско, и видећи неваљалство зар неће пазити?
11For he knoweth the vanity of men, and when he seeth iniquity, doth he not consider it?
12Човек безуман постаје разуман, премда се човек рађа као дивље магаре.
12A vain man is lifted up into pride, and thinketh himself born free like a wild ass’s colt.
13Да ти управиш срце своје и подигнеш руке своје к Њему,
13Rut thou hast hardened thy heart, and hast spread thy hands to him.
14Ако је безакоње у руци твојој, да га уклониш, и не даш да неправда буде у шаторима твојим,
14If thou wilt put away from thee the iniquity that is in thy hand, and lot not injustice remain in thy tabernacle:
15Тада ћеш подигнути лице своје без мане и стајаћеш тврдо и нећеш се бојати;
15Then mayst thou lift up thy face without spot, and thou shalt be steadfast, and shalt not fear.
16Заборавићеш муку, као воде која протече опомињаћеш је се;
16Thou shalt also forget misery, and remember it only as waters that are passed away.
17Настаће ти време ведрије него подне, синућеш, бићеш као јутро;
17And brightness like that of the noonday, shall arise to thee at evening: and when thou shalt think thyself consumed, thou shalt rise as the day star.
18Уздаћеш се имајући надање, закопаћеш се, и мирно ћеш спавати.
18And thou shalt have confidence, hope being set before thee, and being buried thou shalt sleep secure.
19Лежаћеш, и нико те неће плашити, и многи ће ти се молити.
19Thou shalt rest, and there shall be none to make thee afraid: and many shall entreat thy face.
20Али очи ће безбожницима ишчилети, и уточишта им неће бити, и надање ће им бити издисање.
20But the eyes of the wicked shall decay, and the way to escape shall fail them, and their hope the abomination of the soul.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.