Јов 11
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Reina-Valera 1909
1А Софар Намаћанин одговори и рече:
1Y RESPONDIÓ Sophar Naamathita, y dijo:
2Зар на многе речи нема одговора? Или ће човек говорљив остати прав?
2¿Las muchas palabras no han de tener respuesta? ¿y el hombre parlero será justificado?
3Хоће ли твоје лажи ућуткати људе? И кад се ругаш, зар те неће нико посрамити?
3¿Harán tus falacias callar á los hombres? ¿y harás escarnio, y no habrá quien te avergüence?
4Јер си рекао: Чиста је наука моја, и чист сам пред очима твојим.
4Tú dices: Mi conversar es puro, y yo soy limpio delante de tus ojos.
5Али кад би Бог проговорио и усне своје отворио на те,
5Mas ¡oh quién diera que Dios hablara, y abriera sus labios contigo,
6И показао ти тајне мудрости, јер их је двојином више, познао би да те Бог кара мање него што заслужује твоје безакоње.
6Y que te declarara los arcanos de la sabiduría, que son de doble valor que la hacienda! Conocerías entonces que Dios te ha castigado menos que tu iniquidad merece.
7Можеш ли ти тајне Божије докучити, или докучити савршенство Свемогућег?
7¿Alcanzarás tú el rastro de Dios? ¿llegarás tú á la perfección del Todopoderoso?
8То су висине небеске, шта ћеш учинити? Дубље је од пакла, како ћеш познати?
8Es más alto que los cielos: ¿qué harás? Es más profundo que el infierno: ¿cómo lo conocerás?
9Дуже од земље, шире од мора.
9Su dimensión es más larga que la tierra, y más ancha que la mar.
10Да преврати, или затвори или сабере, ко ће Му бранити?
10Si cortare, ó encerrare, ó juntare, ¿quién podrá contrarrestarle?
11Јер зна ништавило људско, и видећи неваљалство зар неће пазити?
11Porque él conoce á los hombres vanos: ve asimismo la iniquidad, ¿y no hará caso?
12Човек безуман постаје разуман, премда се човек рађа као дивље магаре.
12El hombre vano se hará entendido, aunque nazca como el pollino del asno montés.
13Да ти управиш срце своје и подигнеш руке своје к Њему,
13Si tú apercibieres tu corazón, y extendieres á él tus manos;
14Ако је безакоње у руци твојој, да га уклониш, и не даш да неправда буде у шаторима твојим,
14Si alguna iniquidad hubiere en tu mano, y la echares de ti, y no consintieres que more maldad en tus habitaciones;
15Тада ћеш подигнути лице своје без мане и стајаћеш тврдо и нећеш се бојати;
15Entonces levantarás tu rostro limpio de mancha, y serás fuerte y no temerás:
16Заборавићеш муку, као воде која протече опомињаћеш је се;
16Y olvidarás tu trabajo, ó te acordarás de él como de aguas que pasaron:
17Настаће ти време ведрије него подне, синућеш, бићеш као јутро;
17Y en mitad de la siesta se levantará bonanza; resplandecerás, y serás como la mañana:
18Уздаћеш се имајући надање, закопаћеш се, и мирно ћеш спавати.
18Y confiarás, que habrá esperanza; y cavarás, y dormirás seguro:
19Лежаћеш, и нико те неће плашити, и многи ће ти се молити.
19Y te acostarás, y no habrá quien te espante: y muchos te rogarán.
20Али очи ће безбожницима ишчилети, и уточишта им неће бити, и надање ће им бити издисање.
20Mas los ojos de los malos se consumirán, y no tendrán refugio; y su esperanza será agonía del alma.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.