Јов 3
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Reina-Valera 1909
1Потом отвори уста своја Јов и стаде клети дан свој.
1DESPUÉS de esto abrió Job su boca, y maldijo su día.
2И проговоривши Јов рече:
2Y exclamó Job, y dijo:
3Не било дана у који се родих, и ноћи у којој рекоше: Роди се детић!
3Perezca el día en que yo nací, y la noche que se dijo: Varón es concebido.
4Био тај дан тама, не гледао га Бог озго, и не осветљавала га светлост!
4Sea aquel día sombrío, y Dios no cuide de él desde arriba, ni claridad sobre él resplandezca.
5Мрак га запрзнио и сен смртни, облак га обастирао, био страшан као најгори дани!
5Aféenlo tinieblas y sombra de muerte; repose sobre él nublado, que lo haga horrible como caliginoso día.
6Ноћ ону освојила тама, не радовала се међу данима годишњим, не бројала се у месеце!
6Ocupe la oscuridad aquella noche; no sea contada entre los días del año, ni venga en el número de los meses.
7Гле, ноћ она била пуста, певања не било у њој!
7¡Oh si fuere aquella noche solitaria, que no viniera canción alguna en ella!
8Клели је који куну дане, који су готови пробудити крокодила!
8Maldíganla los que maldicen al día, los que se aprestan para levantar su llanto.
9Потамнеле звезде у сумрачје њено, чекала видело и не дочекала га, и не видела зори трепавица;
9Oscurézcanse las estrellas de su alba; espere la luz, y no venga, ni vea los párpados de la mañana:
10Што ми није затворила врата од утробе и није сакрила муку од мојих очију.
10Por cuanto no cerró las puertas del vientre donde yo estaba, ni escondió de mis ojos la miseria.
11Зашто не умрех у утроби? Не издахнух излазећи из утробе?
11¿Por qué no morí yo desde la matriz, o fuí traspasado en saliendo del vientre?
12Зашто ме прихватише колена? Зашто сисе, да сем?
12¿Por qué me previnieron las rodillas? ¿y para qué las tetas que mamase?
13Јер бих сада лежао и почивао; спавао бих, и био бих миран,
13Pues que ahora yaciera yo, y reposara; durmiera, y entonces tuviera reposo,
14С царевима и саветницима земаљским, који зидаше себи пустолине,
14Con los reyes y con los consejeros de la tierra, que edifican para sí los desiertos;
15Или с кнезовима, који имаше злата, и куће своје пунише сребра.
15O con los príncipes que poseían el oro, que henchían sus casas de plata.
16Или зашто не бих као недоношче сакривено, као дете које не угледа видела?
16O ¿por qué no fuí escondido como aborto, como los pequeñitos que nunca vieron luz?
17Онде безбожници престају досађивати, и онде почивају изнемогли,
17Allí los impíos dejan el perturbar, y allí descansan los de cansadas fuerzas.
18И сужњи се одмарају и не чују глас настојников.
18Allí asimismo reposan los cautivos; no oyen la voz del exactor.
19Мали и велики онде је, и роб слободан од свог господара.
19Allí están el chico y el grande; y el siervo libre de su señor.
20Зашто се даје видело невољнику и живот онима који су тужног срца,
20¿Por qué se da luz al trabajado, y vida á los de ánimo en amargura,
21Који чекају смрт а ње нема, и траже је већма него закопано благо,
21Que esperan la muerte, y ella no llega, aunque la buscan más que tesoros;
22Који играју од радости и веселе се кад нађу гроб?
22Que se alegran sobremanera, y se gozan, cuando hallan el sepulcro?
23Човеку, коме је пут сакривен и ког је Бог затворио одсвуда?
23¿ Por qué al hombre que no sabe por donde vaya, y al cual Dios ha encerrado?
24Јер пре јела мог долази уздах мој, и као вода разлива се јаук мој.
24Pues antes que mi pan viene mi suspiro; y mis gemidos corren como aguas.
25Јер чега се бојах дође на мене, и чега се страшах задеси ме.
25Porque el temor que me espantaba me ha venido, y hame acontecido lo que temía.
26Не почивах нити имах мира нити се одмарах, и опет дође страхота.
26No he tenido paz, no me aseguré, ni me estuve reposado; vínome no obstante turbación.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.