Јов 3
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Chinese Union Version, punctuated (Simplified)
1Потом отвори уста своја Јов и стаде клети дан свој.
1此后， 约伯 开口咒诅自己的 生 日，
2И проговоривши Јов рече:
2说：
3Не било дана у који се родих, и ноћи у којој рекоше: Роди се детић!
3愿我生的那日 和说怀了男胎的那夜都灭没。
4Био тај дан тама, не гледао га Бог озго, и не осветљавала га светлост!
4愿那日变为黑暗； 愿 神不从上面寻找它； 愿亮光不照于其上。
5Мрак га запрзнио и сен смртни, облак га обастирао, био страшан као најгори дани!
5愿黑暗和死荫索取那日； 愿密云停在其上； 愿日蚀恐吓它。
6Ноћ ону освојила тама, не радовала се међу данима годишњим, не бројала се у месеце!
6愿那夜被幽暗夺取， 不在年中的日子同乐， 也不入月中的数目。
7Гле, ноћ она била пуста, певања не било у њој!
7愿那夜没有生育， 其间也没有欢乐的声音。
8Клели је који куну дане, који су готови пробудити крокодила!
8愿那咒诅日子且能惹动鳄鱼的 咒诅那夜。
9Потамнеле звезде у сумрачје њено, чекала видело и не дочекала га, и не видела зори трепавица;
9愿那夜黎明的星宿变为黑暗， 盼亮却不亮， 也不见早晨的光线；
10Што ми није затворила врата од утробе и није сакрила муку од мојих очију.
10因没有把怀我胎的门关闭， 也没有将患难对我的眼隐藏。
11Зашто не умрех у утроби? Не издахнух излазећи из утробе?
11我为何不出 母 胎而死？ 为何不出 母 腹绝气？
12Зашто ме прихватише колена? Зашто сисе, да сем?
12为何有膝接收我？ 为何有奶哺养我？
13Јер бих сада лежао и почивао; спавао бих, и био бих миран,
13不然，我就早已躺卧安睡，
14С царевима и саветницима земаљским, који зидаше себи пустолине,
14和地上为自己重造荒邱的君王、谋士，
15Или с кнезовима, који имаше злата, и куће своје пунише сребра.
15或与有金子、将银子装满了房屋的王子 一同安息；
16Или зашто не бих као недоношче сакривено, као дете које не угледа видела?
16或像隐而未现、不到期而落的胎， 归于无有，如同未见光的婴孩。
17Онде безбожници престају досађивати, и онде почивају изнемогли,
17在那里恶人止息搅扰， 困乏人得享安息，
18И сужњи се одмарају и не чују глас настојников.
18被囚的人同得安逸， 不听见督工的声音。
19Мали и велики онде је, и роб слободан од свог господара.
19大小都在那里； 奴仆脱离主人的辖制。
20Зашто се даје видело невољнику и живот онима који су тужног срца,
20受患难的人为何有光赐给他呢？ 心中愁苦的人为何有生命赐给他呢？
21Који чекају смрт а ње нема, и траже је већма него закопано благо,
21他们切望死，却不得死； 求死，胜于求隐藏的珍宝。
22Који играју од радости и веселе се кад нађу гроб?
22他们寻见坟墓就快乐， 极其欢喜。
23Човеку, коме је пут сакривен и ког је Бог затворио одсвуда?
23人的道路既然遮隐， 神又把他四面围困， 为何有光赐给 他呢？
24Јер пре јела мог долази уздах мој, и као вода разлива се јаук мој.
24我未曾吃饭就发出叹息； 我唉哼 的声音 涌出如水。
25Јер чега се бојах дође на мене, и чега се страшах задеси ме.
25因我所恐惧的临到我身， 我所惧怕的迎我而来。
26Не почивах нити имах мира нити се одмарах, и опет дође страхота.
26我不得安逸，不得平静， 也不得安息，却有患难来到。
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.