Јов 3
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Berean Standard Bible
1Потом отвори уста своја Јов и стаде клети дан свој.
1After this, Job opened his mouth and cursed the day of his birth.
2И проговоривши Јов рече:
2And this is what he said:
3Не било дана у који се родих, и ноћи у којој рекоше: Роди се детић!
3“May the day of my birth perish, and the night it was said, ‘A boy is conceived.’
4Био тај дан тама, не гледао га Бог озго, и не осветљавала га светлост!
4If only that day had turned to darkness! May God above disregard it; may no light shine upon it.
5Мрак га запрзнио и сен смртни, облак га обастирао, био страшан као најгори дани!
5May darkness and gloom reclaim it, and a cloud settle over it; may the blackness of the day overwhelm it.
6Ноћ ону освојила тама, не радовала се међу данима годишњим, не бројала се у месеце!
6If only darkness had taken that night away! May it not appear among the days of the year; may it never be entered in any of the months.
7Гле, ноћ она била пуста, певања не било у њој!
7Behold, may that night be barren; may no joyful voice come into it.
8Клели је који куну дане, који су готови пробудити крокодила!
8May it be cursed by those who curse the day — those prepared to rouse Leviathan.
9Потамнеле звезде у сумрачје њено, чекала видело и не дочекала га, и не видела зори трепавица;
9May its morning stars grow dark; may it wait in vain for daylight; may it not see the breaking of dawn.
10Што ми није затворила врата од утробе и није сакрила муку од мојих очију.
10For that night did not shut the doors of the womb to hide the sorrow from my eyes.
11Зашто не умрех у утроби? Не издахнух излазећи из утробе?
11Why did I not perish at birth; why did I not die as I came from the womb?
12Зашто ме прихватише колена? Зашто сисе, да сем?
12Why were there knees to receive me, and breasts that I should be nursed?
13Јер бих сада лежао и почивао; спавао бих, и био бих миран,
13For now I would be lying down in peace; I would be asleep and at rest
14С царевима и саветницима земаљским, који зидаше себи пустолине,
14with kings and counselors of the earth, who built for themselves cities now in ruins,
15Или с кнезовима, који имаше злата, и куће своје пунише сребра.
15or with princes who had gold, who filled their houses with silver.
16Или зашто не бих као недоношче сакривено, као дете које не угледа видела?
16Or why was I not hidden like a stillborn child, like an infant who never sees daylight?
17Онде безбожници престају досађивати, и онде почивају изнемогли,
17There the wicked cease from raging, and there the weary find rest.
18И сужњи се одмарају и не чују глас настојников.
18The captives enjoy their ease; they do not hear the voice of the oppressor.
19Мали и велики онде је, и роб слободан од свог господара.
19Both small and great are there, and the slave is freed from his master.
20Зашто се даје видело невољнику и живот онима који су тужног срца,
20Why is light given to the miserable, and life to the bitter of soul,
21Који чекају смрт а ње нема, и траже је већма него закопано благо,
21who long for death that does not come, and search for it like hidden treasure,
22Који играју од радости и веселе се кад нађу гроб?
22who rejoice and greatly exult when they can find the grave?
23Човеку, коме је пут сакривен и ког је Бог затворио одсвуда?
23Why is life given to a man whose way is hidden, whom God has hedged in?
24Јер пре јела мог долази уздах мој, и као вода разлива се јаук мој.
24I sigh when food is put before me, and my groans pour out like water.
25Јер чега се бојах дође на мене, и чега се страшах задеси ме.
25For the thing I feared has overtaken me, and what I dreaded has befallen me.
26Не почивах нити имах мира нити се одмарах, и опет дође страхота.
26I am not at ease or quiet; I have no rest, for trouble has come.”
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.