Јов 14
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Berean Standard Bible
1Човек рођен од жене кратка је века и пун немира.
1“Man, who is born of woman, is short of days and full of trouble.
2Као цвет ниче, и одсеца се, и бежи као сен, и не остаје.
2Like a flower, he comes forth, then withers away; like a fleeting shadow, he does not endure.
3И на таквог отвараш око своје, и мене водиш на суд са собом!
3Do You open Your eyes to one like this? Will You bring him into judgment before You?
4Ко ће чисто извадити из нечиста? Нико.
4Who can bring out clean from unclean? No one!
5Измерени су дани његови, број месеца његових у Тебе је; поставио си му међу, преко које не може прећи.
5Since his days are determined and the number of his months is with You, and since You have set limits that he cannot exceed,
6Одврати се од њега да почине докле не наврши као надничар дан свој.
6look away from him and let him rest, so he can enjoy his day as a hired hand.
7Јер за дрво има надања, ако се посече, да ће се још омладити и да неће бити без изданка;
7For there is hope for a tree: If it is cut down, it will sprout again, and its tender shoots will not fail.
8Ако и остари у земљи корен његов и у праху изумре пањ његов,
8If its roots grow old in the ground and its stump dies in the soil,
9Чим осети воду, опет напупи и пусти гране као присад.
9at the scent of water it will bud and put forth twigs like a sapling.
10А човек умире изнемогао; и кад издахне човек, где је?
10But a man dies and is laid low; he breathes his last, and where is he?
11Као кад вода отече из језера и река опадне и усахне,
11As water disappears from the sea and a river becomes parched and dry,
12Тако човек кад легне, не устаје више; докле је небеса неће се пробудити нити ће се пренути ода сна свог.
12so a man lies down and does not rise. Until the heavens are no more, he will not be awakened or roused from sleep.
13О да ме хоћеш у гробу сакрити и склонити ме докле не утоли гнев Твој, и да ми даш рок кад ћеш ме се опоменути!
13If only You would hide me in Sheol and conceal me until Your anger has passed! If only You would appoint a time for me and then remember me!
14Кад умре човек, хоће ли оживети? Све дане времена које ми је одређено чекаћу докле ми дође промена.
14When a man dies, will he live again? All the days of my hard service I will wait, until my renewal comes.
15Зазваћеш, и ја ћу Ти се одазвати; дело руку својих пожелећеш.
15You will call, and I will answer; You will desire the work of Your hands.
16А сада бројиш кораке моје, и ништа не остављаш за грех мој.
16For then You would count my steps, but would not keep track of my sin.
17Запечаћени су у тобоцу моји преступи, и завезујеш безакоња моја.
17My transgression would be sealed in a bag, and You would cover over my iniquity.
18Заиста, као што гора падне и распадне се, и као што се стена одвали с места свог,
18But as a mountain erodes and crumbles and a rock is dislodged from its place,
19И као што вода спира камење и поводањ односи прах земаљски, тако надање човечије обраћаш у ништа.
19as water wears away the stones and torrents wash away the soil, so You destroy a man’s hope.
20Надвлађујеш га једнако, те одлази, мењаш му лице и отпушташ га.
20You forever overpower him, and he passes on; You change his countenance and send him away.
21Ако синови његови буду у части, он не зна; ако ли у срамоти, он се не брине.
21If his sons receive honor, he does not know it; if they are brought low, he is unaware.
22Само тело док је жив болује, и душа његова у њему тужи.
22He feels only the pain of his own body and mourns only for himself.”
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.