Јов 10
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Berean Standard Bible
1Додијао је души мојој живот мој; пустићу од себе тужњаву своју, говорићу у јаду душе своје.
1“I loathe my own life; I will express my complaint and speak in the bitterness of my soul.
2Рећи ћу Богу: Немој ме осудити; кажи ми зашто се преш са мном.
2I will say to God: Do not condemn me! Let me know why You prosecute me.
3Је ли Ти мило да чиниш силу, да одбацујеш дело руку својих и савет безбожнички обасјаваш?
3Does it please You to oppress me, to reject the work of Your hands and favor the schemes of the wicked?
4Јесу ли у Тебе очи телесне? Видиш ли као што види човек?
4Do You have eyes of flesh? Do You see as man sees?
5Јесу ли дани твоји као дани човечији, и године твоје као век људски,
5Are Your days like those of a mortal, or Your years like those of a man,
6Те истражујеш моје безакоње и за грех мој разбираш?
6that You should seek my iniquity and search out my sin—
7Ти знаш да нисам крив, и нема никога ко би избавио из Твоје руке.
7though You know that I am not guilty, and there is no deliverance from Your hand?
8Твоје су ме руке створиле и начиниле, и Ти ме одсвуда потиреш.
8Your hands shaped me and altogether formed me. Would You now turn and destroy me?
9Опомени се да си ме као од кала начинио, и опет ћеш ме у прах обратити.
9Please remember that You molded me like clay. Would You now return me to dust?
10Ниси ли ме као млеко слио и као сир усирио ме?
10Did You not pour me out like milk, and curdle me like cheese?
11Навукао си на ме кожу и месо, и костима и жилама сплео си ме.
11You clothed me with skin and flesh, and knit me together with bones and sinews.
12Животом и милошћу даривао си ме; и старање Твоје чувало је дух мој.
12You have granted me life and loving devotion, and Your care has preserved my spirit.
13И сакрио си то у срцу свом; али знам да је у Тебе.
13Yet You concealed these things in Your heart, and I know that this was in Your mind:
14Ако сам згрешио, опазио си ме, и ниси ме опростио безакоња мог.
14If I sinned, You would take note, and would not acquit me of my iniquity.
15Ако сам скривио, тешко мени! Ако ли сам прав, не могу подигнути главе, пун срамоте и видећи муку своју.
15If I am guilty, woe to me! And even if I am righteous, I cannot lift my head. I am full of shame and aware of my affliction.
16И ако се подигне, гониш ме као лав, и опет чиниш чудеса на мени.
16Should I hold my head high, You would hunt me like a lion, and again display Your power against me.
17Понављаш сведочанства своја против мене, и умножаваш гнев свој на ме; војске једне за другом излазе на ме.
17You produce new witnesses against me and multiply Your anger toward me. Hardships assault me in wave after wave.
18Зашто си ме извадио из утробе? О да умрех! Да ме ни око не виде!
18Why then did You bring me from the womb? Oh, that I had died, and no eye had seen me!
19Био бих као да никада нисам био; из утробе у гроб био бих однесен.
19If only I had never come to be, but had been carried from the womb to the grave.
20Није ли мало дана мојих? Престани дакле и окани ме се да се мало опоравим,
20Are my days not few? Withdraw from me, that I may have a little comfort,
21Пре него отидем одакле се нећу вратити, у земљу тамну и у сен смртни,
21before I go—never to return— to a land of darkness and gloom,
22У земљу тамну као мрак и у сен смртни, где нема промене и где је видело као тама.
22to a land of utter darkness, of deep shadow and disorder, where even the light is like darkness.”
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.