Јов 7
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Berean Standard Bible
1Није ли човек на војсци на земљи? А дани његови нису ли као дани надничарски?
1“Is not man consigned to labor on earth? Are not his days like those of a hired hand?
2Као што слуга уздише за сеном и као што надничар чека да сврши,
2Like a slave he longs for shade; like a hireling he waits for his wages.
3Тако су мени дати у наследство месеци залудни и ноћи мучне одређене ми.
3So I am allotted months of futility, and nights of misery are appointed me.
4Кад легнем, говорим: Кад ћу устати? И кад ће проћи ноћ? И ситим се преврћући се до сванућа.
4When I lie down I think: ‘When will I get up?’ But the night drags on, and I toss and turn until dawn.
5Тело је моје обучено у црве и у груде земљане, кожа моја пуца и рашчиња се.
5My flesh is clothed with worms and encrusted with dirt; my skin is cracked and festering.
6Дани моји бржи бише од чунка, и прођоше без надања.
6My days are swifter than a weaver’s shuttle; they come to an end without hope.
7Опомени се да је мој живот ветар, да око моје неће више видети добра,
7Remember that my life is but a breath. My eyes will never again see happiness.
8Нити ће ме видети око које ме је виђало; и твоје очи кад погледају на ме, мене неће бити.
8The eye that beholds me will no longer see me. You will look for me, but I will be no more.
9Као што се облак разилази и нестаје га, тако ко сиђе у гроб, неће изаћи,
9As a cloud vanishes and is gone, so he who goes down to Sheol does not come back up.
10Неће се више вратити кући својој, нити ће га више познати место његово.
10He never returns to his house; his place remembers him no more.
11Зато ја нећу бранити устима својим, говорићу у тузи духа свог, нарицати у јаду душе своје.
11Therefore I will not restrain my mouth; I will speak in the anguish of my spirit; I will complain in the bitterness of my soul.
12Еда ли сам море или кит, те си наместио стражу око мене?
12Am I the sea, or the monster of the deep, that You must keep me under guard?
13Кад кажем: Потешиће ме одар мој, постеља ће ми моја олакшати тужњаву,
13When I think my bed will comfort me and my couch will ease my complaint,
14Тада ме страшиш снима и препадаш ме утварама,
14then You frighten me with dreams and terrify me with visions,
15Те душа моја воли бити удављена, воли смрт него кости моје.
15so that I would prefer strangling and death over my life in this body.
16Додијало ми је; нећу до века живети; прођи ме се; јер су дани моји таштина.
16I loathe my life! I would not live forever. Leave me alone, for my days are but a breath.
17Шта је човек да га много цениш и да мариш за њ?
17What is man that You should exalt him, that You should set Your heart upon him,
18Да га походиш свако јутро, и сваки час кушаш га?
18that You attend to him every morning, and test him every moment?
19Кад ћеш се одвратити од мене и пустити ме да прогутам пљуванку своју?
19Will You never look away from me, or leave me alone to swallow my spittle?
20Згрешио сам; шта ћу Ти чинити, о чувару људски? Зашто си ме метнуо себи за белегу, те сам себи на тегобу?
20If I have sinned, what have I done to You, O watcher of mankind? Why have You made me Your target, so that I am a burden to You ?
21Зашто ми не опростиш грех мој и не уклониш моје безакоње? Јер ћу сад лећи у прах, и кад ме потражиш, мене неће бити.
21Why do You not pardon my transgression and take away my iniquity? For soon I will lie down in the dust; You will seek me, but I will be no more.”
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.