Јов 4
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Berean Standard Bible
1Тада одговори Елифас Теманац и рече:
1Then Eliphaz the Temanite replied:
2Ако ти проговоримо, да ти неће бити досадно? Али ко би се могао уздржати да не говори?
2“If one ventures a word with you, will you be wearied? Yet who can keep from speaking?
3Гле, учио си многе, и руке изнемогле крепио си;
3Surely you have instructed many, and have strengthened their feeble hands.
4Речи су твоје подизале оног који падаше, и утврђивао си колена која клецаху.
4Your words have steadied those who stumbled; you have braced the knees that were buckling.
5А сада кад дође на тебе, клонуо си; кад се тебе дотаче, смео си се.
5But now trouble has come upon you, and you are weary. It strikes you, and you are dismayed.
6Није ли побожност твоја била уздање твоје? И доброта путева твојих надање твоје?
6Is your reverence not your confidence, and the uprightness of your ways your hope?
7Опомени се, ко је прав погинуо, и где су праведни истребљени?
7Consider now, I plead: Who, being innocent, has ever perished? Or where have the upright been destroyed?
8Како сам ја видео, који ору муку и сеју невољу, то и жању.
8As I have observed, those who plow iniquity and those who sow trouble reap the same.
9Од дихања Божијег гину, и од даха ноздрва Његових нестаје их.
9By the breath of God they perish, and by the blast of His anger they are consumed.
10Рика лаву, и глас љутом лаву и зуби лавићима сатиру се.
10The lion may roar, and the fierce lion may growl, yet the teeth of the young lions are broken.
11Лав гине немајући лова, и лавићи расипају се.
11The old lion perishes for lack of prey, and the cubs of the lioness are scattered.
12Још дође тајно до мене реч, и ухо моје дочу је мало.
12Now a word came to me secretly; my ears caught a whisper of it.
13У мислима о ноћним утварама, кад тврд сан пада на људе,
13In disquieting visions in the night, when deep sleep falls on men,
14Страх подузе ме и дрхат, од ког устрепташе све кости моје,
14fear and trembling came over me and made all my bones shudder.
15И дух прође испред мене, и длаке на телу мом накострешише се.
15Then a spirit glided past my face, and the hair on my body bristled.
16Стаде, али му не познах лица; прилика беше пред очима мојим, и ћутећи чух глас:
16It stood still, but I could not discern its appearance; a form loomed before my eyes, and I heard a whispering voice:
17Еда ли је човек праведнији од Бога? Еда ли је човек чистији од Творца свог?
17‘Can a mortal be more righteous than God, or a man more pure than his Maker?
18Гле, слугама својим не верује, и у анђела својих налази недостатака;
18If God puts no trust in His servants, and He charges His angels with error,
19А камоли у оних који стоје у кућама земљаним, којима је темељ на праху и сатиру се брже него мољац.
19how much more those who dwell in houses of clay, whose foundations are in the dust, who can be crushed like a moth!
20Од јутра до вечера сатру се, и нестане их навек да нико и не опази.
20They are smashed to pieces from dawn to dusk; unnoticed, they perish forever.
21Слава њихова не пролази ли с њима? Умиру, али не у мудрости.
21Are not their tent cords pulled up, so that they die without wisdom?’
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.