Јов 4
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
1Тада одговори Елифас Теманац и рече:
1Елифаз дин Теман а луат кувынтул ши а зис:
2Ако ти проговоримо, да ти неће бити досадно? Али ко би се могао уздржати да не говори?
2„Дакэ вом ындрэзни сэ-ць ворбим, те вей супэра? Дар чине ар путя сэ такэ?
3Гле, учио си многе, и руке изнемогле крепио си;
3Де мулте орь ту ай ынвэцат пе алций ши ай ынтэрит мыниле слэбите.
4Речи су твоје подизале оног који падаше, и утврђивао си колена која клецаху.
4Кувинтеле тале ау ридикат пе чей че се клэтинау ши ай ынтэрит ӂенункий каре се ындояу.
5А сада кад дође на тебе, клонуо си; кад се тебе дотаче, смео си се.
5Ши акум, кынд есте ворба де тине, ешть слаб! Акум, кынд ешть атинс ту, те тулбурь! Ну есте фрика та де Думнезеу сприжинул тэу?
6Није ли побожност твоја била уздање твоје? И доброта путева твојих надање твоје?
6Нэдеждя та ну-й неприхэниря та?
7Опомени се, ко је прав погинуо, и где су праведни истребљени?
7Аду-ць аминте, те рог! Каре невиноват а перит? Каре оамень неприхэниць ау фост нимичиць?
8Како сам ја видео, који ору муку и сеју невољу, то и жању.
8Дупэ кыте ам вэзут еу, нумай чей че арэ фэрэделеӂя ши сямэнэ нелеӂюиря ый сечерэ роаделе!
9Од дихања Божијег гину, и од даха ноздрва Његових нестаје их.
9Ачея пер прин суфларя луй Думнезеу, нимичиць де вынтул мынией Луй.
10Рика лаву, и глас љутом лаву и зуби лавићима сатиру се.
10Муӂетул леилор ынчетязэ, динций пуилор де лей сунт здробиць!
11Лав гине немајући лова, и лавићи расипају се.
11Леул бэтрын пере дин липсэ де прадэ ши пуий леоайчей се рисипеск.
12Још дође тајно до мене реч, и ухо моје дочу је мало.
12Ун кувынт с-а фуришат пынэ ла мине, ши урекя мя й-а принс сунетеле ушоаре.
13У мислима о ноћним утварама, кад тврд сан пада на људе,
13Ын клипа кынд веденииле де ноапте фрэмынтэ гындул, кынд оамений сунт куфундаць ынтр-ун сомн адынк,
14Страх подузе ме и дрхат, од ког устрепташе све кости моје,
14м-а апукат гроаза ши спайма, ши тоате оаселе мь-ау тремурат.
15И дух прође испред мене, и длаке на телу мом накострешише се.
15Ун дух а трекут пе лынгэ мине… Тот пэрул ми с-а збырлит ка аричул…
16Стаде, али му не познах лица; прилика беше пред очима мојим, и ћутећи чух глас:
16Ун кип ку о ынфэцишаре некуноскутэ ера ынаинтя окилор мей. Ши ам аузит ун глас каре шоптя ынчетишор:
17Еда ли је човек праведнији од Бога? Еда ли је човек чистији од Творца свог?
17‘Фи-ва омул фэрэ винэ ынаинтя луй Думнезеу? Фи-ва ел курат ынаинтя Челуй че л-а фэкут?’
18Гле, слугама својим не верује, и у анђела својих налази недостатака;
18Дакэ н-аре ынкредере Думнезеу нич ын служиторий Сэй, дакэ гэсеште Ел грешель кяр ла ынӂерий Сэй,
19А камоли у оних који стоје у кућама земљаним, којима је темељ на праху и сатиру се брже него мољац.
19ку кыт май мулт ла чей че локуеск ын касе де лут, каре ышь траг обыршия дин цэрынэ ши пот фи здробиць ка ун верме!
20Од јутра до вечера сатру се, и нестане их навек да нико и не опази.
20Де диминяцэ пынэ сяра сунт здробиць, пер пентру тотдяуна ши нимень ну цине сяма де ей.
21Слава њихова не пролази ли с њима? Умиру, али не у мудрости.
21Ли се тае фирул веций, мор ши тот н-ау кэпэтат ынцелепчуня!
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.