Јов 14
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
1Човек рођен од жене кратка је века и пун немира.
1Омул нэскут дин фемее аре вяца скуртэ, дар плинэ де неказурь.
2Као цвет ниче, и одсеца се, и бежи као сен, и не остаје.
2Се наште ши е тэят ка о флоаре; фуӂе ши пере ка о умбрэ.
3И на таквог отвараш око своје, и мене водиш на суд са собом!
3Ши асупра луй ай Ту окюл дескис! Ши пе мине мэ траӂь ла жудекатэ ку Тине!
4Ко ће чисто извадити из нечиста? Нико.
4Кум ар путя сэ ясэ динтр-о фиинцэ некуратэ ун ом курат? Ну поате сэ ясэ ничунул.
5Измерени су дани његови, број месеца његових у Тебе је; поставио си му међу, преко које не може прећи.
5Дакэ зилеле луй сунт хотэрыте, дакэ й-ай нумэрат луниле, дакэ й-ай ынсемнат хотарул пе каре ну-л ва путя трече,
6Одврати се од њега да почине докле не наврши као надничар дан свој.
6ынтоарче-Ць мэкар привириле де ла ел ши дэ-й рэгаз, сэ айбэ мэкар букурия пе каре о аре симбриашул ла сфыршитул зилей.
7Јер за дрво има надања, ако се посече, да ће се још омладити и да неће бити без изданка;
7Ун копак ши тот аре нэдежде, кэч, кынд есте тэят, одрэслеште дин ноу ши яр дэ лэстарь.
8Ако и остари у земљи корен његов и у праху изумре пањ његов,
8Кынд й-а ымбэтрынит рэдэчина ын пэмынт, кынд ый пере трункюл ын цэрынэ,
9Чим осети воду, опет напупи и пусти гране као присад.
9ынверзеште ярэшь де миросул апей ши дэ рамурь де паркэ ар фи сэдит дин ноу.
10А човек умире изнемогао; и кад издахне човек, где је?
10Дар омул, кынд моаре, рэмыне ынтинс. Омул, кынд ышь дэ суфлетул, унде май есте?
11Као кад вода отече из језера и река опадне и усахне,
11Кум пер апеле дин лакурь ши кум сякэ ши се усукэ рыуриле,
12Тако човек кад легне, не устаје више; докле је небеса неће се пробудити нити ће се пренути ода сна свог.
12аша се кулкэ ши омул ши ну се май скоалэ; кыт вор фи черуриле, ну се май дештяптэ ши ну се май скоалэ дин сомнул луй.
13О да ме хоћеш у гробу сакрити и склонити ме докле не утоли гнев Твој, и да ми даш рок кад ћеш ме се опоменути!
13Ах, де м-ай аскунде ын Локуинца морцилор, де м-ай акопери пынэ-Ць ва трече мыния ши де мь-ай рындуи о време кынд Ыць вей адуче ярэшь аминте де мине!
14Кад умре човек, хоће ли оживети? Све дане времена које ми је одређено чекаћу докле ми дође промена.
14Дакэ омул, одатэ морт, ар путя сэ май ынвие, аш май траӂе нэдежде ын тот тимпул суферинцелор меле, пынэ ми се ва скимба старя ын каре мэ гэсеск.
15Зазваћеш, и ја ћу Ти се одазвати; дело руку својих пожелећеш.
15Атунч м-ай кема ши Ць-аш рэспунде ши Ць-ар фи дор де фэптура мынилор Тале.
16А сада бројиш кораке моје, и ништа не остављаш за грех мој.
16Дар астэзь ымь нумерь паший, ай окюл асупра пэкателор меле;
17Запечаћени су у тобоцу моји преступи, и завезујеш безакоња моја.
17кэлкэриле меле де леӂе сунт печетлуите ынтр-ун мэнункь ши нэскочешть фэрэделеӂь ын сарчина мя.
18Заиста, као што гора падне и распадне се, и као што се стена одвали с места свог,
18Кум се прэбушеште мунтеле ши пере, кум пере стынка дин локул ей,
19И као што вода спира камење и поводањ односи прах земаљски, тако надање човечије обраћаш у ништа.
19кум есте мынкатэ пятра де апе ши кум есте луат пэмынтул де рыу, аша нимичешть Ту нэдеждя омулуй.
20Надвлађујеш га једнако, те одлази, мењаш му лице и отпушташ га.
20Ыл урмэрешть ынтруна ши се дуче; Ый скимоносешть фаца ши апой ый дай друмул.
21Ако синови његови буду у части, он не зна; ако ли у срамоти, он се не брине.
21Де ажунг фиий луй ла чинсте, ел ну штие нимик; де сунт ынжосиць, хабар н-аре.
22Само тело док је жив болује, и душа његова у њему тужи.
22Нумай пентру ел симте дурере ын трупул луй, нумай пентру ел симте ынтристаре ын суфлетул луй.”
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.