Јов 14
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Londona Biblio (Esperanto, 1910)
1Човек рођен од жене кратка је века и пун немира.
1Homo, naskita de virino, Havas mallongan vivon kaj abundon da afliktoj.
2Као цвет ниче, и одсеца се, и бежи као сен, и не остаје.
2Kiel floro li elkreskas kaj velkas; Li forkuras kiel ombro kaj ne restas.
3И на таквог отвараш око своје, и мене водиш на суд са собом!
3Kaj kontraŭ tia Vi malfermas Viajn okulojn, Kaj min Vi vokas al juĝo kun Vi!
4Ко ће чисто извадити из нечиста? Нико.
4Ĉu povas purulo deveni de malpurulo? Neniu.
5Измерени су дани његови, број месеца његових у Тебе је; поставио си му међу, преко које не може прећи.
5Se liaj tagoj estas difinitaj, la nombro de liaj monatoj estas ĉe Vi; Vi difinis lian limon, kiun li ne transpasos.
6Одврати се од њега да почине докле не наврши као надничар дан свој.
6Deturnu do Vin de li, ke li estu trankvila, Ĝis venos lia tempo, kiun li sopiras kiel dungito.
7Јер за дрво има надања, ако се посече, да ће се још омладити и да неће бити без изданка;
7Arbo havas esperon, se ĝi estas dehakita, ke ĝi denove ŝanĝiĝos, Kaj ĝi ne ĉesos kreskigi branĉojn.
8Ако и остари у земљи корен његов и у праху изумре пањ његов,
8Se ĝia radiko maljuniĝis en la tero, Kaj ĝia trunko mortas en polvo,
9Чим осети воду, опет напупи и пусти гране као присад.
9Tamen, eksentinte la odoron de akvo, ĝi denove verdiĝas, Kaj kreskas plue, kvazaŭ ĵus plantita.
10А човек умире изнемогао; и кад издахне човек, где је?
10Sed homo mortas kaj malaperas; Kiam la homo finiĝis, kie li estas?
11Као кад вода отече из језера и река опадне и усахне,
11Forfluas la akvo el lago, Kaj rivero elĉerpiĝas kaj elsekiĝas:
12Тако човек кад легне, не устаје више; докле је небеса неће се пробудити нити ће се пренути ода сна свог.
12Tiel homo kuŝiĝas, kaj ne plu leviĝas; Tiel longe, kiel la ĉielo ekzistas, ili ne plu vekiĝos, Nek revigliĝos el sia dormado.
13О да ме хоћеш у гробу сакрити и склонити ме докле не утоли гнев Твој, и да ми даш рок кад ћеш ме се опоменути!
13Ho, se Vi kaŝus min en Ŝeol, Se Vi kaŝus min ĝis la momento, kiam pasos Via kolero, Se Vi difinus por mi templimon kaj poste rememorus min!
14Кад умре човек, хоће ли оживети? Све дане времена које ми је одређено чекаћу докле ми дође промена.
14Kiam homo mortas, ĉu li poste povas reviviĝi? Dum la tuta tempo de mia batalado mi atendus, Ĝi venos mia forŝanĝo.
15Зазваћеш, и ја ћу Ти се одазвати; дело руку својих пожелећеш.
15Vi vokus, kaj mi respondus al Vi; Vi ekdezirus la faritaĵon de Viaj manoj.
16А сада бројиш кораке моје, и ништа не остављаш за грех мој.
16Nun Vi kalkulas miajn paŝojn; Ne konservu mian pekon;
17Запечаћени су у тобоцу моји преступи, и завезујеш безакоња моја.
17Sigelu en paketo miajn malbonagojn, Kaj kovru mian kulpon.
18Заиста, као што гора падне и распадне се, и као што се стена одвали с места свог,
18Sed monto, kiu falas, malaperas; Kaj roko forŝoviĝas de sia loko;
19И као што вода спира камење и поводањ односи прах земаљски, тако надање човечије обраћаш у ништа.
19Ŝtonojn forlavas la akvo, Kaj ĝia disverŝiĝo fordronigas la polvon de la tero: Tiel Vi pereigas la esperon de homo.
20Надвлађујеш га једнако, те одлази, мењаш му лице и отпушташ га.
20Vi premas lin ĝis fino, kaj li foriras; Li ŝanĝas sian vizaĝon, kaj Vi forigas lin.
21Ако синови његови буду у части, он не зна; ако ли у срамоти, он се не брине.
21Se liaj infanoj estas honorataj, li tion ne scias; Se ili estas humiligataj, li tion ne rimarkas.
22Само тело док је жив болује, и душа његова у њему тужи.
22Nur lia propra korpo lin doloras, Nur pri sia propra animo li suferas.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.