Јов 31
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Londona Biblio (Esperanto, 1910)
1Веру учиних са очима својим, па како бих погледао на девојку?
1Mi faris interligon kun miaj okuloj, Ke mi ne atentu virgulinon.
2Јер какав је део од Бога одозго? И какво наследство од Свемогућег с висине?
2Kia estas la parto, kiun donas Dio de supre? Kaj kion destinas la Plejpotenculo el la altaj sferoj?
3Није ли погибао неваљалом и чудо онима који чине безакоње?
3Ĉu ne malfeliĉon al malpiulo, Kaj forpuŝon de malbonagantoj?
4Не виде ли Он путеве моје, и све кораке моје не броји ли?
4Ĉu Li ne vidas mian konduton, Ne kalkulas ĉiujn miajn paŝojn?
5Ако ходих с лажју или ако похита нога моја на превару,
5Ĉu mi iradis en malvero, Kaj miaj piedoj rapidis al trompo?
6Нека ме измери на мерилима правим, и нека Бог позна доброту моју.
6Li pesu min per justa pesilo, Kaj tiam Dio konvinkiĝos pri mia senkulpeco.
7Ако су кораци моји зашли с пута, и ако је за очима мојим пошло срце моје, и за руке моје прионуло шта год,
7Se mia paŝo forkliniĝis de la vojo, Se mia koro sekvis miajn okulojn, Kaj se al mia mano algluiĝis makulo:
8Нека ја сејем а други једе, и нека се искорене изданци моји.
8Tiam mi semu kaj alia manĝu, Kaj mia idaro elradikiĝu.
9Ако се занело срце моје за којом женом, и ако сам вребао на вратима ближњег свог,
9Se mia koro forlogiĝis al virino, Kaj mi kaŝe atendis ĉe la pordo de mia amiko:
10Нека другом меље жена моја, и нека се други над њом повијају.
10Tiam mia edzino estu adultigata de aliulo, Kaj aliuloj kliniĝu super ŝi.
11Јер је то грдило и безакоње за судије.
11Ĉar tio estus malvirto, Tio estus krimo, kiun devas puni juĝistoj.
12Јер би то био огањ који би прождирао до уништења, и сву би моју летину искоренио.
12Tio estas fajro, kiu ekstermas ĝis la abismo, Kaj mian tutan akiritaĵon ĝi elradikigus.
13Ако нисам хтео доћи на суд са слугом својим или са слушкињом својом, кад би се тужили на мене;
13Ĉu mi malŝatis la rajton de mia servisto aŭ de mia servistino, Kiam ili havis juĝan aferon kun mi?
14Јер шта бих чинио кад би се Бог подигао, и кад би потражио, шта бих Му одговорио?
14Tiam kion mi farus, kiam Dio leviĝus? Kaj kion mi respondus al Li, kiam Li esplordemandus?
15Који је мене створио у утроби, није ли створио и њега? Није ли нас Он исти саздао у материци?
15Lin kreis ja Tiu sama, kiu kreis min en la ventro, Kaj Tiu sama pretigis en la ventro ankaŭ lin.
16Ако сам одбио сиромасима жељу њихову, и очи удовици замутио,
16Ĉu mi rifuzis la deziron de senhavuloj? Aŭ ĉu mi turmentis la okulojn de vidvino?
17И ако сам залогај свој сам јео, а није га јела и сирота,
17Ĉu mian panpecon mi manĝis sola? Ĉu ne manĝis de ĝi ankaŭ orfo?
18Јер је од младости моје расла са мном као код оца, и од утробе матере своје водао сам је;
18Ĉar detempe de mia juneco mi estis kiel patro, Kaj de post la eliro el la ventro de mia patrino mi estis gvidisto.
19Ако сам гледао кога где гине немајући хаљине, и сиромаха где се нема чиме покрити,
19Kiam mi vidis malfeliĉulon sen vesto Kaj malriĉulon sen kovro,
20Ако ме нису благосиљала бедра његова што се руном оваца мојих утоплио,
20Ĉu tiam ne benis min liaj lumboj, Ĉu li ne estis varmigata per la lano de miaj ŝafoj?
21Ако сам измахнуо руком на сироту, кад видех на вратима помоћ своју,
21Se mi levis mian manon kontraŭ orfon, Ĉar mi vidis en la pordego helpon al mi,
22Нека ми испадне раме из плећа, и рука моја нека се откине из зглоба.
22En tia okazo mia ŝultro defalu de la dorso, Kaj mia brako rompiĝu de kano.
23Јер сам се бојао погибли од Бога, ког величанству не бих одолео.
23Ĉar mi timas la punon de Dio, Kaj ĝian pezon mi ne povus elteni.
24Ако сам полагао на злато надање своје, или чистом злату говорио: Узданицо моја!
24Ĉu mi faris la oron mia espero, Kaj la orbulon mi nomis mia fido?
25Ако сам се веселио што ми је имање велико и што много стиче рука моја,
25Ĉu mi ĝojis, ke mia riĉeco estas granda Kaj ke mia mano multe akiris?
26Ако сам гледао на сунце, кад сјаје, и на месец кад поносито ходи,
26Kiam mi vidis la lumon brilantan Kaj la lunon majeste irantan,
27И срце се моје потајно преварило и руку моју пољубила уста моја,
27Ĉu tiam sekrete forlogiĝis mia koro Kaj mi sendis kisojn per mia mano?
28И то би било безакоње за судије, јер бих се одрекао Бога озго;
28Ankaŭ tio estus krimo juĝinda, Ĉar mi forneus per tio Dion en la alto.
29Ако сам се радовао несрећи ненавидника свог, и ако сам заиграо када га је зло задесило,
29Ĉu mi ĝojis pri malfeliĉo de mia malamiko? Aŭ ĉu mi estis ravita, se lin trafis malbono?
30Јер не дадох језику свом да греши тражећи душу његову с проклињањем;
30Mi ne permesis al mia gorĝo peki Per eldiro de malbeno kontraŭ lia animo.
31Ако не говораху домашњи моји: Ко би нам дао месо његово? Не можемо се ни најести;
31Ĉu la homoj de mia tendo ne diris: Ho, se oni ne satiĝus de lia karno!
32Странац није ноћивао напољу; врата своја отварао сам путнику;
32Ne noktis fremdulo sur la strato; Miajn pordojn mi malfermadis al migrantoj.
33Ако сам, као што чине људи, тајио преступе своје и крио своје безакоње у својим недрима,
33Ĉu mi hommaniere kovradis miajn kulpojn, Por kaŝi en mia brusto miajn pekojn?
34Ако сам и могао плашити велико мноштво, ипак од најмањег у дому беше ме страх; зато ћутах и не одлажах од врата.
34En tia okazo mi timus grandan homamason, Kaj malestimo de familioj min timigus; Mi silentus, kaj ne elirus ekster la pordon.
35О да бих имао кога да ме саслуша! Гле, жеља је моја да ми Свемогући одговори и супарник мој да ми напише књигу.
35Ho, se iu aŭskultus min! Jen estas mia signo; la Plejpotenculo respondu al mi. Se mia akuzanto skribus libron,
36Носио бих је на рамену свом, везао бих је себи као венац,
36Mi portus ĝin sur mia ŝultro, Mi metus ĝin sur min kiel kronon,
37Број корака својих казао бих Му, као кнез приступио бих к Њему.
37Mi raportus al li pri la nombro de miaj paŝoj; Mi alproksimiĝus al li kiel al princo.
38Ако је на ме викала моја земља, и бразде њене плакале,
38Se mia lando kriis kontraŭ mi, Kaj ĝiaj sulkoj ploris,
39Ако сам јео род њен без новаца и досађивао души господара њених,
39Se ĝiajn fruktojn mi manĝis senpage, Kaj mi afliktis la animon de ĝiaj mastroj:
40Место пшенице нека ми рађа трње, и место јечма кукољ. Свршише се речи Јовове.
40Tiam anstataŭ tritiko kresku por mi kardo, Kaj anstataŭ hordeo dornoj. Finiĝis la paroloj de Ijob.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.