Јов 31
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Clementine Vulgate, 1598
1Веру учиних са очима својим, па како бих погледао на девојку?
1[Pepigi fœdus cum oculis meis, ut ne cogitarem quidem de virgine.
2Јер какав је део од Бога одозго? И какво наследство од Свемогућег с висине?
2Quam enim partem haberet in me Deus desuper, et hæreditatem Omnipotens de excelsis?
3Није ли погибао неваљалом и чудо онима који чине безакоње?
3Numquid non perditio est iniquo, et alienatio operantibus injustitiam?
4Не виде ли Он путеве моје, и све кораке моје не броји ли?
4Nonne ipse considerat vias meas, et cunctos gressus meos dinumerat?
5Ако ходих с лажју или ако похита нога моја на превару,
5Si ambulavi in vanitate, et festinavit in dolo pes meus,
6Нека ме измери на мерилима правим, и нека Бог позна доброту моју.
6appendat me in statera justa, et sciat Deus simplicitatem meam.
7Ако су кораци моји зашли с пута, и ако је за очима мојим пошло срце моје, и за руке моје прионуло шта год,
7Si declinavit gressus meus de via, et si secutum est oculos meos cor meum, et si manibus meis adhæsit macula,
8Нека ја сејем а други једе, и нека се искорене изданци моји.
8seram, et alius comedat, et progenies mea eradicetur.
9Ако се занело срце моје за којом женом, и ако сам вребао на вратима ближњег свог,
9Si deceptum est cor meum super muliere, et si ad ostium amici mei insidiatus sum,
10Нека другом меље жена моја, и нека се други над њом повијају.
10scortum alterius sit uxor mea, et super illam incurventur alii.
11Јер је то грдило и безакоње за судије.
11Hoc enim nefas est, et iniquitas maxima.
12Јер би то био огањ који би прождирао до уништења, и сву би моју летину искоренио.
12Ignis est usque ad perditionem devorans, et omnia eradicans genimina.
13Ако нисам хтео доћи на суд са слугом својим или са слушкињом својом, кад би се тужили на мене;
13Si contempsi subire judicium cum servo meo et ancilla mea, cum disceptarent adversum me:
14Јер шта бих чинио кад би се Бог подигао, и кад би потражио, шта бих Му одговорио?
14quid enim faciam cum surrexerit ad judicandum Deus? et cum quæsierit, quid respondebo illi?
15Који је мене створио у утроби, није ли створио и њега? Није ли нас Он исти саздао у материци?
15Numquid non in utero fecit me, qui et illum operatus est, et formavit me in vulva unus?
16Ако сам одбио сиромасима жељу њихову, и очи удовици замутио,
16Si negavi quod volebant pauperibus, et oculos viduæ expectare feci;
17И ако сам залогај свој сам јео, а није га јела и сирота,
17si comedi buccellam meam solus, et non comedit pupillus ex ea
18Јер је од младости моје расла са мном као код оца, и од утробе матере своје водао сам је;
18(quia ab infantia mea crevit mecum miseratio, et de utero matris meæ egressa est mecum);
19Ако сам гледао кога где гине немајући хаљине, и сиромаха где се нема чиме покрити,
19si despexi pereuntem, eo quod non habuerit indumentum, et absque operimento pauperem;
20Ако ме нису благосиљала бедра његова што се руном оваца мојих утоплио,
20si non benedixerunt mihi latera ejus, et de velleribus ovium mearum calefactus est;
21Ако сам измахнуо руком на сироту, кад видех на вратима помоћ своју,
21si levavi super pupillum manum meam, etiam cum viderem me in porta superiorem:
22Нека ми испадне раме из плећа, и рука моја нека се откине из зглоба.
22humerus meus a junctura sua cadat, et brachium meum cum suis ossibus confringatur.
23Јер сам се бојао погибли од Бога, ког величанству не бих одолео.
23Semper enim quasi tumentes super me fluctus timui Deum, et pondus ejus ferre non potui.
24Ако сам полагао на злато надање своје, или чистом злату говорио: Узданицо моја!
24Si putavi aurum robur meum, et obrizo dixi: Fiducia mea;
25Ако сам се веселио што ми је имање велико и што много стиче рука моја,
25si lætatus sum super multis divitiis meis, et quia plurima reperit manus mea;
26Ако сам гледао на сунце, кад сјаје, и на месец кад поносито ходи,
26si vidi solem cum fulgeret, et lunam incedentem clare,
27И срце се моје потајно преварило и руку моју пољубила уста моја,
27et lætatum est in abscondito cor meum, et osculatus sum manum meam ore meo:
28И то би било безакоње за судије, јер бих се одрекао Бога озго;
28quæ est iniquitas maxima, et negatio contra Deum altissimum.
29Ако сам се радовао несрећи ненавидника свог, и ако сам заиграо када га је зло задесило,
29Si gavisus sum ad ruinam ejus qui me oderat, et exsultavi quod invenisset eum malum:
30Јер не дадох језику свом да греши тражећи душу његову с проклињањем;
30non enim dedi ad peccandum guttur meum, ut expeterem maledicens animam ejus.
31Ако не говораху домашњи моји: Ко би нам дао месо његово? Не можемо се ни најести;
31Si non dixerunt viri tabernaculi mei: Quis det de carnibus ejus, ut saturemur?
32Странац није ноћивао напољу; врата своја отварао сам путнику;
32foris non mansit peregrinus: ostium meum viatori patuit.
33Ако сам, као што чине људи, тајио преступе своје и крио своје безакоње у својим недрима,
33Si abscondi quasi homo peccatum meum, et celavi in sinu meo iniquitatem meam;
34Ако сам и могао плашити велико мноштво, ипак од најмањег у дому беше ме страх; зато ћутах и не одлажах од врата.
34si expavi ad multitudinem nimiam, et despectio propinquorum terruit me: et non magis tacui, nec egressus sum ostium.
35О да бих имао кога да ме саслуша! Гле, жеља је моја да ми Свемогући одговори и супарник мој да ми напише књигу.
35Quis mihi tribuat auditorem, ut desiderium meum audiat Omnipotens, et librum scribat ipse qui judicat,
36Носио бих је на рамену свом, везао бих је себи као венац,
36ut in humero meo portem illum, et circumdem illum quasi coronam mihi?
37Број корака својих казао бих Му, као кнез приступио бих к Њему.
37Per singulos gradus meos pronuntiabo illum, et quasi principi offeram eum.
38Ако је на ме викала моја земља, и бразде њене плакале,
38Si adversum me terra mea clamat, et cum ipsa sulci ejus deflent:
39Ако сам јео род њен без новаца и досађивао души господара њених,
39si fructus ejus comedi absque pecunia, et animam agricolarum ejus afflixi:
40Место пшенице нека ми рађа трње, и место јечма кукољ. Свршише се речи Јовове.
40pro frumento oriatur mihi tribulus, et pro hordeo spina.] Finita sunt verba Job.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.