Јов 37
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Clementine Vulgate, 1598
1И од тога дрхће срце моје, и одскаче са свог места.
1[Super hoc expavit cor meum, et emotum est de loco suo.
2Слушајте добро громовни глас Његов и говор што излази из уста Његових.
2Audite auditionem in terrore vocis ejus, et sonum de ore illius procedentem.
3Под сва небеса пушта га, и светлост своју до крајева земаљских.
3Subter omnes cælos ipse considerat, et lumen illius super terminos terræ.
4За њом риче гром, грми гласом величанства свог, нити шта одгађа кад се чује глас Његов.
4Post eum rugiet sonitus; tonabit voce magnitudinis suæ: et non investigabitur, cum audita fuerit vox ejus.
5Дивно Бог грми гласом својим, чини ствари велике, да их не можемо разумети.
5Tonabit Deus in voce sua mirabiliter, qui facit magna et inscrutabilia;
6Говори снегу: Падни на земљу; и дажду ситном и дажду силном.
6qui præcipit nivi ut descendat in terram, et hiemis pluviis, et imbri fortitudinis suæ;
7Запечаћава руку сваком човеку, да позна све посленике своје.
7qui in manu omnium hominum signat, ut noverint singuli opera sua.
8Тада звер улази у јаму, и остаје на својој ложи.
8Ingredietur bestia latibulum, et in antro suo morabitur.
9С југа долази олуја, и са севера зима.
9Ab interioribus egredietur tempestas, et ab Arcturo frigus.
10Од дихања Божијег постаје лед, и широке воде стискају се.
10Flante Deo, concrescit gelu, et rursum latissimæ funduntur aquæ.
11И да се натапа земља, натерује облак, и расипа облак светлошћу својом.
11Frumentum desiderat nubes, et nubes spargunt lumen suum.
12И он се обрће и тамо и амо по вољи Његовој да чини све што му заповеди по васиљеној.
12Quæ lustrant per circuitum, quocumque eas voluntas gubernantis duxerit, ad omne quod præceperit illis super faciem orbis terrarum:
13Чини да се нађе или за кар или за земљу или за доброчинство.
13sive in una tribu, sive in terra sua, sive in quocumque loco misericordiæ suæ eas jusserit inveniri.
14Чуј то, Јове, стани и гледај чудеса Божија.
14Ausculta hæc, Job: sta, et considera mirabilia Dei.
15Знаш ли како их Он уређује и како сија светлошћу из облака свог?
15Numquid scis quando præceperit Deus pluviis, ut ostenderent lucem nubium ejus?
16Знаш ли како висе облаци? Знаш ли чудеса Оног који је савршен у сваком знању?
16Numquid nosti semitas nubium magnas, et perfectas scientias?
17Како ти се хаљине угреју кад умири земљу с југа?
17Nonne vestimenta tua calida sunt, cum perflata fuerit terra austro?
18Јеси ли ти с Њим разапињао небеса, која стоје тврдо као саливено огледало?
18Tu forsitan cum eo fabricatus es cælos, qui solidissimi quasi ære fusi sunt.
19Научи нас шта ћемо Му рећи; не можемо од таме говорити по реду.
19Ostende nobis quid dicamus illi: nos quippe involvimur tenebris.
20Хоће ли Му ко приповедити шта бих ја говорио? Ако ли би ко говорио, заиста, био бих прождрт.
20Quis narrabit ei quæ loquor? etiam si locutus fuerit homo, devorabitur.
21Али сада не могу људи гледати у светлост кад сјаји на небу, пошто ветар прође и очисти га;
21At nunc non vident lucem: subito aër cogetur in nubes, et ventus transiens fugabit eas.
22Са севера долази као злато; али је у Богу страшнија слава.
22Ab aquilone aurum venit, et ad Deum formidolosa laudatio.
23Свемогућ је, не можемо Га стигнути; велике је силе, али судом и великом правдом никога не мучи.
23Digne eum invenire non possumus: magnus fortitudine, et judicio, et justitia: et enarrari non potest.
24Зато Га се боје људи; Не може Га видети никакав мудрац.
24Ideo timebunt eum viri, et non audebunt contemplari omnes qui sibi videntur esse sapientes.]
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.