Јов 12
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Clementine Vulgate, 1598
1А Јов одговори и рече:
1Respondens autem Job, dixit:
2Да, ви сте људи, и с вама ће умрети мудрост.
2[Ergo vos estis soli homines, et vobiscum morietur sapientia?
3И ја имам срце као и ви, нити сам гори од вас; и у кога нема тога?
3Et mihi est cor sicut et vobis, nec inferior vestri sum; quis enim hæc quæ nostis ignorat?
4На подсмех сам пријатељу свом, који кад зове Бога одазове му се; на подсмех је праведни и добри.
4Qui deridetur ab amico suo, sicut ego, invocabit Deum, et exaudiet eum: deridetur enim justi simplicitas.
5Бачен је луч по мишљењу срећног онај који хоће да попузне.
5Lampas contempta apud cogitationes divitum parata ad tempus statutum.
6Мирне су колибе лупешке, и без страха су који гневе Бога, њима Бог даје све у руке.
6Abundant tabernacula prædonum, et audacter provocant Deum, cum ipse dederit omnia in manus eorum.
7Запитај стоку, научиће те; или птице небеске, казаће ти.
7Nimirum interroga jumenta, et docebunt te; et volatilia cæli, et indicabunt tibi.
8Или се разговори са земљом, научиће те, и рибе ће ти морске приповедити.
8Loquere terræ, et respondebit tibi, et narrabunt pisces maris.
9Ко не зна од свега тога да је рука Господња то учинила?
9Quis ignorat quod omnia hæc manus Domini fecerit?
10Коме је у руци душа свега живог и дух сваког тела човечијег.
10In cujus manu anima omnis viventis, et spiritus universæ carnis hominis.
11Не распознаје ли ухо речи као што грло куша јело?
11Nonne auris verba dijudicat? et fauces comedentis, saporem?
12У старца је мудрост, и у дугом веку разум.
12In antiquis est sapientia, et in multo tempore prudentia.
13У Њега је мудрост и сила, у Њега је савет и разум.
13Apud ipsum est sapientia et fortitudo; ipse habet consilium et intelligentiam.
14Гле, Он разгради, и не може се опет саградити; затвори човека, и не може се отворити.
14Si destruxerit, nemo est qui ædificet; si incluserit hominem, nullus est qui aperiat.
15Гле, устави воде, и пресахну; пусти их, и испреврћу земљу.
15Si continuerit aquas, omnia siccabuntur; et si emiserit eas, subvertent terram.
16У Њега је јачина и мудрост, Његов је који је преварен и који вара.
16Apud ipsum est fortitudo et sapientia; ipse novit et decipientem, et eum qui decipitur.
17Он доводи саветнике у лудило, и судије обезумљује.
17Adducit consiliarios in stultum finem, et judices in stuporem.
18Он разрешује појас царевима, и опасује бедра њихова.
18Balteum regum dissolvit, et præcingit fune renes eorum.
19Он доводи кнезове у лудило, и обара јаке.
19Ducit sacerdotes inglorios, et optimates supplantat:
20Он узима беседу речитима, и старцима узима разум.
20commutans labium veracium, et doctrinam senum auferens.
21Он сипа срамоту на кнезове, и распасује јунаке.
21Effundit despectionem super principes, eos qui oppressi fuerant relevans.
22Он открива дубоке ствари испод таме, и изводи на видело сен смртни.
22Qui revelat profunda de tenebris, et producit in lucem umbram mortis.
23Он умножава народе и затире их, расипа народе и сабира.
23Qui multiplicat gentes, et perdit eas, et subversas in integrum restituit.
24Он одузима срце главарима народа земаљских, и заводи их у пустињу где нема пута,
24Qui immutat cor principum populi terræ, et decipit eos ut frustra incedant per invium:
25Да пипају по мраку без видела, и чини да тумарају као пијани.
25palpabunt quasi in tenebris, et non in luce, et errare eos faciet quasi ebrios.]
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.