Јов 39
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Clementine Vulgate, 1598
1Ловиш ли ти лаву лов? И лавићима трбух пуниш,
1[Numquid nosti tempus partus ibicum in petris, vel parturientes cervas observasti?
2Кад леже у пећинама и вребају у заклону свом?
2Dinumerasti menses conceptus earum, et scisti tempus partus earum?
3Ко готови гаврану храну његову кад птићи његови вичу к Богу и лутају немајући шта јести?
3Incurvantur ad fœtum, et pariunt, et rugitus emittunt.
4Знаш ли време кад се дивокозе козе? И јеси ли видео кад се кошуте легу?
4Separantur filii earum, et pergunt ad pastum: egrediuntur, et non revertuntur ad eas.
5Јеси ли избројао месеце, докле носе? Знаш ли време кад се легу?
5Quis dimisit onagrum liberum, et vincula ejus quis solvit?
6Како се савијају, млад своју испуштају, и опраштају се болова?
6cui dedi in solitudine domum, et tabernacula ejus in terra salsuginis.
7Како јача млад њихова, расте по пољу и отишавши не враћа се к њима?
7Contemnit multitudinem civitatis: clamorem exactoris non audit.
8Ко је пустио дивљег магарца да је слободан, и ремене дивљем магарцу ко је разрешио?
8Circumspicit montes pascuæ suæ, et virentia quæque perquirit.
9Коме одредих пустињу за кућу и за стан слатину.
9Numquid volet rhinoceros servire tibi, aut morabitur ad præsepe tuum?
10Он се смеје вреви градској, и не слуша вике настојникове.
10Numquid alligabis rhinocerota ad arandum loro tuo, aut confringet glebas vallium post te?
11Шта налази у горама, оно му је пића, и тражи сваку зелен.
11Numquid fiduciam habebis in magna fortitudine ejus, et derelinques ei labores tuos?
12Би ли ти једнорог хтео служити? Би ли ноћивао за јаслама твојим?
12Numquid credes illi quod sementem reddat tibi, et aream tuam congreget?
13Можеш ли везати ужем једнорога да оре? Хоће ли влачити бразде за тобом?
13Penna struthionis similis est pennis herodii et accipitris.
14Хоћеш ли се ослонити на њ што му је снага велика? И оставити на њему свој посао?
14Quando derelinquit ova sua in terra, tu forsitan in pulvere calefacies ea?
15Хоћеш ли се поуздати у њ да ће ти свести летину и на гумно твоје сложити?
15Obliviscitur quod pes conculcet ea, aut bestia agri conterat.
16Јеси ли ти дао пауну лепа крила и перје чапљи или ноју?
16Duratur ad filios suos, quasi non sint sui: frustra laboravit, nullo timore cogente.
17Који снесе на земљи јајца своја, и остави их да их прах греје?
17Privavit enim eam Deus sapientia, nec dedit illi intelligentiam.
18И не мисли да ће их нога разбити и звер пољска згазити;
18Cum tempus fuerit, in altum alas erigit: deridet equum et ascensorem ejus.
19Немилостив је птићима својим као да нису његови, и да му труд не буде узалуд не боји се.
19Numquid præbebis equo fortitudinem, aut circumdabis collo ejus hinnitum?
20Јер му Бог није дао мудрости нити му је уделио разума.
20Numquid suscitabis eum quasi locustas? gloria narium ejus terror.
21Кад се подигне у вис, смеје се коњу и коњику.
21Terram ungula fodit; exultat audacter: in occursum pergit armatis.
22Јеси ли ти дао коњу јачину? Јеси ли ти окитио врат његов рзањем?
22Contemnit pavorem, nec cedit gladio.
23Хоћеш ли га поплашити као скакавца? Фркање ноздрва његових страшно је;
23Super ipsum sonabit pharetra; vibrabit hasta et clypeus:
24Копа земљу, весео је од силе, иде на сусрет оружју;
24fervens et fremens sorbet terram, nec reputat tubæ sonare clangorem.
25Смеје се страху и не плаши се нити узмиче испред мача;
25Ubi audierit buccinam, dicit: Vah ! procul odoratur bellum: exhortationem ducum, et ululatum exercitus.
26Кад звекће над њим тул и сева копље и сулица;
26Numquid per sapientiam tuam plumescit accipiter, expandens alas suas ad austrum?
27Од немирноће и љутине копа земљу, и не може да стоји кад труба затруби.
27Numquid ad præceptum tuum elevabitur aquila, et in arduis ponet nidum suum?
28Кад труба затруби, он вришти, из далека чује бој, вику војвода и поклич.
28In petris manet, et in præruptis silicibus commoratur, atque inaccessis rupibus.
29Еда ли по твом разуму лети јастреб? Шири крила своја на југ?
29Inde contemplatur escam, et de longe oculi ejus prospiciunt.
30Еда ли се на твоју заповест диже у вис орао, и на висини вије гнездо?
30Pulli ejus lambent sanguinem: et ubicumque cadaver fuerit, statim adest.]
31На стени станује и бави се, на врх стене, на тврдом месту.
31Et adjecit Dominus, et locutus est ad Job:
32Одатле гледа хране, далеко му виде очи.
32[Numquid qui contendit cum Deo, tam facile conquiescit? utique qui arguit Deum, debet respondere ei.]
33И птићи његови пију крв, и где су мртва телеса онде је он.
33Respondens autem Job Domino, dixit:
34И тако одговарајући Господ Јову рече:
34[Qui leviter locutus sum, respondere quid possum? manum meam ponam super os meum.
35Ко се препире с Богом, хоће ли га учити? Који куди Бога, нека одговори на то.
35Unum locutus sum, quod utinam non dixissem: et alterum, quibus ultra non addam.]
36Тада Јов одговори Господу и рече:
no verse 36 in this text
37Гле, ја сам мален, шта бих Ти одговорио? Мећем руку своју на уста своја.
no verse 37 in this text
38Једном говорих, али нећу одговарати; и другом, али нећу више.
no verse 38 in this text
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.