Јов 6
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Clementine Vulgate, 1598
1А Јов одговори и рече:
1Respondens autem Job, dixit:
2О да би се добро измерили јади моји, и заједно се невоља моја метнула на мерила!
2[Utinam appenderentur peccata mea quibus iram merui, et calamitas quam patior, in statera !
3Претегла би песак морски; зато ми и речи недостаје.
3Quasi arena maris hæc gravior appareret; unde et verba mea dolore sunt plena:
4Јер су стреле Свемогућег у мени, отров њихов испија ми дух, страхоте Божје ударају на ме.
4quia sagittæ Domini in me sunt, quarum indignatio ebibit spiritum meum; et terrores Domini militant contra me.
5Риче ли дивљи магарац код траве? Муче ли во код пиће своје?
5Numquid rugiet onager cum habuerit herbam? aut mugiet bos cum ante præsepe plenum steterit?
6Једе ли се бљутаво без соли? Има ли сласти у биоцу од јајца?
6aut poterit comedi insulsum, quod non est sale conditum? aut potest aliquis gustare quod gustatum affert mortem?
7Чега се душа моја није хтела дотакнути, то ми је јело у невољи.
7Quæ prius nolebat tangere anima mea, nunc, præ angustia, cibi mei sunt.
8О да би ми се испунила молба, и да би ми Бог дао шта чекам!
8Quis det ut veniat petitio mea, et quod expecto tribuat mihi Deus?
9И да би Бог хтео сатрти ме, да би махнуо руком својом, и истребио ме!
9et qui cœpit, ipse me conterat; solvat manum suam, et succidat me?
10Јер ми је још утеха, ако и горим од бола нити ме жали, што нисам тајио речи Светог.
10Et hæc mihi sit consolatio, ut affligens me dolore, non parcat, nec contradicam sermonibus Sancti.
11Каква је сила моја да бих претрпео? Какав ли је крај мој да бих продужио живот свој?
11Quæ est enim fortitudo mea, ut sustineam? aut quis finis meus, ut patienter agam?
12Је ли сила моја камена сила? Је ли тело моје од бронзе?
12Nec fortitudo lapidum fortitudo mea, nec caro mea ænea est.
13Има ли још помоћи у мене? И није ли далеко од мене шта би ме придржало?
13Ecce non est auxilium mihi in me, et necessarii quoque mei recesserunt a me.
14Несрећноме треба милост пријатеља његовог, али је он оставио страх Свемогућег.
14Qui tollit ab amico suo misericordiam, timorem Domini derelinquit.
15Браћа моја изневерише као поток, као бујни потоци прођоше,
15Fratres mei præterierunt me, sicut torrens qui raptim transit in convallibus.
16Који су мутни од леда, у којима се сакрива снег;
16Qui timent pruinam, irruet super eos nix.
17Кад се откраве, отеку; кад се загреју, нестане их с места њихових.
17Tempore quo fuerint dissipati, peribunt; et ut incaluerit, solventur de loco suo.
18Тамо амо сврћу од путева својих, иду у ништа и губе се.
18Involutæ sunt semitæ gressuum eorum; ambulabunt in vacuum, et peribunt.
19Путници из Теме погледаху, који иђаху у Севу уздаху се у њих;
19Considerate semitas Thema, itinera Saba, et expectate paulisper.
20Али се постидеше што се поуздаше у њих, дошавши до њих осрамотише се.
20Confusi sunt, quia speravi: venerunt quoque usque ad me, et pudore cooperti sunt.
21Тако и ви постасте ништа; видесте погибао моју, и страх вас је.
21Nunc venistis; et modo videntes plagam meam, timetis.
22Еда ли сам вам рекао: Дајте ми, или од блага свог поклоните ми;
22Numquid dixi: Afferte mihi, et de substantia vestra donate mihi?
23Или избавите ме из руке непријатељеве, и из руке насилничке искупите ме?
23vel: Liberate me de manu hostis, et de manu robustorum eruite me?
24Поучите ме, и ја ћу ћутати; и у чему сам погрешио, обавестите ме.
24Docete me, et ego tacebo: et si quid forte ignoravi, instruite me.
25Како су јаке речи истините! Али шта ће укор ваш?
25Quare detraxistis sermonibus veritatis, cum e vobis nullus sit qui possit arguere me?
26Мислите ли да ће речи укорити, и да је говор човека без надања ветар?
26Ad increpandum tantum eloquia concinnatis, et in ventum verba profertis.
27И на сироту нападате, и копате јаму пријатељу свом.
27Super pupillum irruitis, et subvertere nitimini amicum vestrum.
28Зато сада погледајте ме, и видите лажем ли пред вама.
28Verumtamen quod cœpistis explete: præbete aurem, et videte an mentiar.
29Прегледајте, да не буде неправде; прегледајте, ја сам прав у том.
29Respondete, obsecro, absque contentione; et loquentes id quod justum est, judicate.
30Има ли неправде на језику мом? Не разбира ли грло моје зла?
30Et non invenietis in lingua mea iniquitatem, nec in faucibus meis stultitia personabit.]
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.