Јов 6
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
1А Јов одговори и рече:
1Йов а луат кувынтул ши а зис:
2О да би се добро измерили јади моји, и заједно се невоља моја метнула на мерила!
2„О, де ар фи ку путинцэ сэ ми се кынтэряскэ дуреря ши сэ ми се пунэ тоате ненорочириле ын кумпэнэ,
3Претегла би песак морски; зато ми и речи недостаје.
3ар фи май греле декыт нисипул мэрий, де ачея ымь мерг кувинтеле пынэ ла небуние!
4Јер су стреле Свемогућег у мени, отров њихов испија ми дух, страхоте Божје ударају на ме.
4Кэч сэӂециле Челуй Атотпутерник м-ау стрэпунс, суфлетул меу ле суӂе отрава ши гроаза Домнулуй багэ фиорь ын мине!
5Риче ли дивљи магарац код траве? Муче ли во код пиће своје?
5Збиярэ мэгарул сэлбатик кынд аре вердяцэ? Муӂеште боул кынд аре де мынкаре?
6Једе ли се бљутаво без соли? Има ли сласти у биоцу од јајца?
6Поць мынка че-й фэрэ густ ши фэрэ саре? Аре вреун густ албушул унуй оу?
7Чега се душа моја није хтела дотакнути, то ми је јело у невољи.
7Орьче лукру де каре аш вря сэ ну м-атинг, ачела-й храна мя, фие кыт де грецоасэ еа!
8О да би ми се испунила молба, и да би ми Бог дао шта чекам!
8О, де ми с-ар аскулта доринца ши де мь-ар ымплини Думнезеу нэдеждя!
9И да би Бог хтео сатрти ме, да би махнуо руком својом, и истребио ме!
9Де ар вря Думнезеу сэ мэ здробяскэ, ынтиндэ-Шь мына ши сэ мэ прэпэдяскэ!
10Јер ми је још утеха, ако и горим од бола нити ме жали, што нисам тајио речи Светог.
10Ымь ва рэмыне мэкар ачастэ мынгыере, ачастэ букурие ын дурериле ку каре мэ коплешеште: кэ ничодатэ н-ам кэлкат порунчиле Челуй Сфынт.
11Каква је сила моја да бих претрпео? Какав ли је крај мој да бих продужио живот свој?
11Ла че сэ май нэдэждуеск, кынд ну май пот? Ла че сэ май аштепт, кынд сфыршитул се штие?
12Је ли сила моја камена сила? Је ли тело моје од бронзе?
12Тэрия мя оаре есте о тэрие де пятрэ? Трупул меу е де арамэ?
13Има ли још помоћи у мене? И није ли далеко од мене шта би ме придржало?
13Ну сунт еу липсит де ажутор, ши н-а фуӂит мынтуиря де мине?
14Несрећноме треба милост пријатеља његовог, али је он оставио страх Свемогућег.
14Чел че суферэ аре дрепт ла мила приетенулуй, кяр дакэ пэрэсеште фрика де Чел Атотпутерник.
15Браћа моја изневерише као поток, као бујни потоци прођоше,
15Фраций мей с-ау арэтат ыншелэторь ка ун пырыу, ка албия пыраелор каре трек.
16Који су мутни од леда, у којима се сакрива снег;
16Ун слой ле тулбурэ курсул, зэпада се ынгрэмэдеште пе еле;
17Кад се откраве, отеку; кад се загреју, нестане их с места њихових.
17вине аршица времий ши сякэ, вине кэлдура соарелуй ши ли се усукэ албия.
18Тамо амо сврћу од путева својих, иду у ништа и губе се.
18Чете де кэлэторь се абат дин друмул лор, се куфундэ ын пустиу ши пер.
19Путници из Теме погледаху, који иђаху у Севу уздаху се у њих;
19Четеле челор дин Тема се уйтэ цинтэ ла еле, кэлэторий дин Себа сунт плинь де нэдежде кынд ле вэд.
20Али се постидеше што се поуздаше у њих, дошавши до њих осрамотише се.
20Дар рэмын ыншелаць ын нэдеждя лор, рэмын уймиць кынд ажунг ла еле.
21Тако и ви постасте ништа; видесте погибао моју, и страх вас је.
21Аша сунтець ши вой акум пентру мине. Вой ымь ведець неказул ши вэ ынгрозиць!
22Еда ли сам вам рекао: Дајте ми, или од блага свог поклоните ми;
22В-ам зис еу оаре: ‘Даци-мь чева, келтуиць дин авериле воастре пентру мине,
23Или избавите ме из руке непријатељеве, и из руке насилничке искупите ме?
23скэпаци-мэ дин мына врэжмашулуй, рэскумпэраци-мэ дин мына челор рэй’?
24Поучите ме, и ја ћу ћутати; и у чему сам погрешио, обавестите ме.
24Ынвэцаци-мэ, ши вой тэчя; фачеци-мэ сэ ынцелег ын че ам пэкэтуит.
25Како су јаке речи истините! Али шта ће укор ваш?
25О, кыт де ындуплекэтоаре сунт кувинтеле адевэрулуй! Дар че доведеск мустрэриле воастре?
26Мислите ли да ће речи укорити, и да је говор човека без надања ветар?
26Врець сэ мэ мустраць пентру тот че ам зис ши сэ ну ведець декыт вынт ын кувинтеле унуй дезнэдэждуит?
27И на сироту нападате, и копате јаму пријатељу свом.
27Вой нэпэстуиць пе орфан, пригониць пе приетенул востру.
28Зато сада погледајте ме, и видите лажем ли пред вама.
28Уйтаци-вэ ла мине, вэ рог! Доар ну вой минци ын фацэ!
29Прегледајте, да не буде неправде; прегледајте, ја сам прав у том.
29Ынтоарчеци-вэ, ну фиць недрепць; ынтоарчеци-вэ ши мэртурисиць кэ сунт невиноват!
30Има ли неправде на језику мом? Не разбира ли грло моје зла?
30Есте врео нелеӂюире пе лимба мя ши ну деосебеште гура мя че есте рэу?
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.