Јов 16
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
1А Јов одговори и рече:
1Йов а луат кувынтул ши а зис:
2Слушао сам много таквих ствари; сви сте досадни тешиоци.
2„Астфел де лукрурь ам аузит еу дес; вой тоць сунтець ниште мынгыеторь супэрэчошь.
3Хоће ли бити крај празним речима? Или шта те тера да тако одговараш?
3Кынд се вор сфырши ачесте ворбе ын вынт? Ши пентру че атыта супэраре ын рэспунсуриле тале?
4И ја бих могао говорити као ви, да сте на мом месту, гомилати на вас речи и махати главом на вас,
4Ка вой аш ворби еу де аць фи ын локул меу? В-аш коплеши ку ворбе, аш да дин кап ла вой?
5Могао бих вас храбрити устима својим, и мицање усана мојих олакшало би бол ваш.
5В-аш мынгыя ку гура ши аш мишка дин бузе ка сэ вэ ушурез дуреря?
6Ако говорим, неће одахнути бол мој; ако ли престанем, хоће ли отићи од мене?
6Дакэ ворбеск, дуреря ну ми с-алинэ, яр дакэ так, ку че се микшорязэ?
7А сада ме је уморио; опустошио си сав збор мој.
7Дар акум, вай! Ел м-а сторс де путерь… Мь-ай пустиит тоатэ каса!
8Навукао си на ме мрштине за сведочанство; и моја мрша подиже се на ме, и сведочи ми у очи.
8М-ай апукат ка пе ун виноват – довадэ слэбичуня мя, каре се ридикэ ши мэ ынвинуеште ын фацэ.
9Гнев Његов растрже ме, ненавиди ме, шкргуће зубима на ме, поставши ми непријатељ сева очима својим на ме.
9Мэ сфышие ши мэ урмэреште ын мыния Луй, скрышнеште дин динць ымпотрива мя, мэ ловеште ши мэ стрэпунӂе ку привиря Луй.
10Разваљују на ме уста своја, срамотно ме бију по образима, скупљају се на ме.
10Ей дескид гура сэ мэ мэнынче, мэ окэрэск ши мэ бат песте ображь, се ынвершунязэ ку тоций дупэ мине.
11Предао ме је Бог неправеднику, и у руке безбожницима бацио ме.
11Думнезеу мэ ласэ ла бунул плак ал челор нелеӂюиць ши мэ арункэ ын мыниле челор рэй.
12Бејах миран и затре ме, и ухвативши ме за врат смрска ме и метну ме себи за белегу.
12Ерам лиништит ши м-а скутурат, м-а апукат де чафэ ши м-а здробит, а трас асупра мя ка ынтр-о цинтэ.
13Опколише ме Његови стрелци, цепа ми бубреге немилице, просипа на земљу жуч моју.
13Сэӂециле Луй мэ ынконжоарэ дин тоате пэрциле. Ел Ымь стрэпунӂе рэрункий фэрэ милэ, ымь варсэ феря пе пэмынт,
14Задаје ми ране на ране, и удара на ме као јунак.
14мэ фрынӂе букэць, букэць, Се арункэ асупра мя ка ун рэзбойник.
15Сашио сам кострет по кожи својој, и уваљао сам у прах славу своју.
15Мь-ам кусут ун сак пе пеле ши мь-ам прэвэлит капул ын цэрынэ.
16Лице је моје подбуло од плача, на веђама је мојим смртни сен;
16Плынсул мь-а ынрошит фаца ши умбра морций есте пе плеоапеле меле.
17Премда нема неправде у рукама мојим, и молитва је моја чиста.
17Тотушь н-ам фэкут ничо нелеӂюире ши ругэчуня мя тотдяуна а фост куратэ.
18Земљо, не криј крв што сам пролио, и нека нема места викању мом.
18Пэмынтуле, ну-мь акопери сынӂеле, ши ваетеле меле сэ н-айбэ марӂине!
19И сада ето је на небу сведок мој, сведок је мој на висини.
19Кяр акум Марторул меу есте ын чер, Апэрэторул меу есте ын локуриле ыналте.
20Пријатељи се моји подругују мном; око моје рони сузе Богу.
20Приетений мей рыд де мине, дар еу мэ рог луй Думнезеу, ку лакримь,
21О да би се човек могао правдати с Богом, као син човечији с пријатељем својим!
21сэ факэ дрептате омулуй ынаинтя луй Думнезеу ши фиулуй омулуй ымпотрива приетенилор луй.
22Јер године избројане навршују се, и полазим путем одакле се нећу вратити.
22Кэч нумэрул анилор мей се апропие де сфыршит ши мэ вой дуче пе о кэраре де унде ну мэ вой май ынтоарче.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.