Јов 35

Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic

Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script

1Још говори Елијуј и рече:

1Елиху а луат дин ноу кувынтул ши а зис:

2Мислиш ли да си право рекао: Моја је правда већа од Божије?

2„Ыць ынкипуй кэ ай дрептате ши крезь кэ те ындрептэцешть ынаинтя луй Думнезеу

3Јер си рекао: Шта ће ми помоћи, каква ће ми бити корист, да не грешим?

3кынд зичь: ‘Ла че-мь фолосеште, че кыштиг ам кэ ну пэкэтуеск?’

4Ја ћу одговорити теби и друговима твојим с тобом.

4Ыць вой рэспунде ши ла ачаста, цие ши приетенилор тэй тотодатэ.

5Погледај небо, и види; погледај облаке, како су виши од тебе.

5Уйтэ-те спре черурь ши привеште! Везь норий кыт де сус сунт фацэ де тине?

6Ако грешиш, шта ћеш Му учинити? Или ако се умноже безакоња твоја, шта ћеш Му наудити?

6Дакэ пэкэтуешть, че рэу Ый фачь Луй? Ши кынд пэкателе ци се ынмулцеск, че-Й фачь Луй?

7Ако си праведан, шта ћеш Му дати? Или шта ће примити из руке твоје?

7Дакэ ешть дрепт, че-Й дай Луй? Че примеште Ел дин мына та?

8Човеку какав си може наудити твоја злоћа, и сину човечијем помоћи твоја правда.

8Рэутатя та ну поате вэтэма декыт пе семенул тэу, дрептатя та ну фолосеште декыт фиулуй омулуй.

9Вапију од великог насиља којима се чини, и вичу на руку силних;

9Оамений стригэ ымпотрива мулцимий апэсэторилор, се плынг де силничия мултора;

10А ни један не говори: Где је Бог, Створитељ мој, који даје песму ноћу;

10дар ничунул ну зиче: ‘Унде есте Думнезеу, Фэкэторул меу, каре не инсуфлэ кынтэрь де веселие ноаптя,

11Који чини те смо разумнији од зверја земаљског, и мудрији од птица небеских.

11каре не ынвацэ май мулт декыт пе добитоачеле пэмынтулуй ши не дэ май мултэ причепере декыт пэсэрилор черулуй?’

12Тамо вичу с охолости злих људи, али не бивају услишени.

12Сэ тот стриӂе ей атунч, кэч Думнезеу ну рэспунде дин причина мындрией челор рэй.

13Јер Бог не слуша таштину, и Свемогући не гледа на њу.

13Деӂяба стригэ, кэч Думнезеу н-аскултэ, Чел Атотпутерник ну я аминте.

14А камоли кад кажеш: Не видиш то. Пред Њим је суд; чекај Га.

14Мэкар кэ зичь кэ ну-Л везь, тотушь причина та есте ынаинтя Луй: аштяптэ-Л!

15А сада чим те гнев походи, није ништа, нити је гледао на све што си учинио;

15Дар, пентру кэ мыния Луй ну педепсеште ынкэ, ну ынсямнэ кэ пуцин Ый пасэ де нелеӂюире.

16Зато Јов на празно отвара уста своја, и безумно умножава речи.

16Аша кэ Йов ышь дескиде гура деӂяба ши спуне о мулциме де ворбе фэрэ рост.”

Tip: use the ← and → keys to turn chapters.