Јов 35

Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic

Lutherbibel 1912

1Још говори Елијуј и рече:

1Und es hob an Elihu und sprach:

2Мислиш ли да си право рекао: Моја је правда већа од Божије?

2Achtest du das für Recht, daß du sprichst: “Ich bin gerechter denn Gott”?

3Јер си рекао: Шта ће ми помоћи, каква ће ми бити корист, да не грешим?

3Denn du sprichst: “Wer gilt bei dir etwas? Was hilft es, ob ich nicht sündige?”

4Ја ћу одговорити теби и друговима твојим с тобом.

4Ich will dir antworten ein Wort und deinen Freunden mit dir.

5Погледај небо, и види; погледај облаке, како су виши од тебе.

5Schaue gen Himmel und siehe; und schau an die Wolken, daß sie dir zu hoch sind.

6Ако грешиш, шта ћеш Му учинити? Или ако се умноже безакоња твоја, шта ћеш Му наудити?

6Sündigst du, was kannst du ihm Schaden? Und ob deiner Missetaten viel ist, was kannst du ihm tun?

7Ако си праведан, шта ћеш Му дати? Или шта ће примити из руке твоје?

7Und ob du gerecht seist, was kannst du ihm geben, oder was wird er von deinen Händen nehmen?

8Човеку какав си може наудити твоја злоћа, и сину човечијем помоћи твоја правда.

8Einem Menschen, wie du bist, mag wohl etwas tun deine Bosheit, und einem Menschenkind deine Gerechtigkeit.

9Вапију од великог насиља којима се чини, и вичу на руку силних;

9Man schreit, daß viel Gewalt geschieht, und ruft über den Arm der Großen;

10А ни један не говори: Где је Бог, Створитељ мој, који даје песму ноћу;

10aber man fragt nicht: “Wo ist Gott, mein Schöpfer, der Lobgesänge gibt in der Nacht,

11Који чини те смо разумнији од зверја земаљског, и мудрији од птица небеских.

11der uns klüger macht denn das Vieh auf Erden und weiser denn die Vögel unter dem Himmel?”

12Тамо вичу с охолости злих људи, али не бивају услишени.

12Da schreien sie über den Hochmut der Bösen, und er wird sie nicht erhören.

13Јер Бог не слуша таштину, и Свемогући не гледа на њу.

13Denn Gott wird das Eitle nicht erhören, und der Allmächtige wird es nicht ansehen.

14А камоли кад кажеш: Не видиш то. Пред Њим је суд; чекај Га.

14Nun sprichst du gar, du wirst ihn nicht sehen. Aber es ist ein Gericht vor ihm, harre sein nur!

15А сада чим те гнев походи, није ништа, нити је гледао на све што си учинио;

15ob auch sein Zorn so bald nicht heimsucht und er sich's nicht annimmt, daß so viel Laster da sind.

16Зато Јов на празно отвара уста своја, и безумно умножава речи.

16Darum hat Hiob seinen Mund umsonst aufgesperrt und gibt stolzes Gerede vor mit Unverstand.

Tip: use the ← and → keys to turn chapters.