Јов 39
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Lutherbibel 1912
1Ловиш ли ти лаву лов? И лавићима трбух пуниш,
1Weißt du die Zeit, wann die Gemsen auf den Felsen gebären? oder hast du gemerkt, wann die Hinden schwanger gehen?
2Кад леже у пећинама и вребају у заклону свом?
2Hast du gezählt ihre Monden, wann sie voll werden? oder weißt du die Zeit, wann sie gebären?
3Ко готови гаврану храну његову кад птићи његови вичу к Богу и лутају немајући шта јести?
3Sie beugen sich, lassen los ihre Jungen und werden los ihre Wehen.
4Знаш ли време кад се дивокозе козе? И јеси ли видео кад се кошуте легу?
4Ihre Jungen werden feist und groß im Freien und gehen aus und kommen nicht wieder zu ihnen.
5Јеси ли избројао месеце, докле носе? Знаш ли време кад се легу?
5Wer hat den Wildesel so frei lassen gehen, wer hat die Bande des Flüchtigen gelöst,
6Како се савијају, млад своју испуштају, и опраштају се болова?
6dem ich die Einöde zum Hause gegeben habe und die Wüste zur Wohnung?
7Како јача млад њихова, расте по пољу и отишавши не враћа се к њима?
7Er verlacht das Getümmel der Stadt; das Pochen des Treibers hört er nicht.
8Ко је пустио дивљег магарца да је слободан, и ремене дивљем магарцу ко је разрешио?
8Er schaut nach den Bergen, da seine Weide ist, und sucht, wo es grün ist.
9Коме одредих пустињу за кућу и за стан слатину.
9Meinst du das Einhorn werde dir dienen und werde bleiben an deiner Krippe?
10Он се смеје вреви градској, и не слуша вике настојникове.
10Kannst du ihm dein Seil anknüpfen, die Furchen zu machen, daß es hinter dir brache in Tälern?
11Шта налази у горама, оно му је пића, и тражи сваку зелен.
11Magst du dich auf das Tier verlassen, daß es so stark ist, und wirst es dir lassen arbeiten?
12Би ли ти једнорог хтео служити? Би ли ноћивао за јаслама твојим?
12Magst du ihm trauen, daß es deinen Samen dir wiederbringe und in deine Scheune sammle?
13Можеш ли везати ужем једнорога да оре? Хоће ли влачити бразде за тобом?
13Der Fittich des Straußes hebt sich fröhlich. Dem frommen Storch gleicht er an Flügeln und Federn.
14Хоћеш ли се ослонити на њ што му је снага велика? И оставити на њему свој посао?
14Doch läßt er seine Eier auf der Erde und läßt sie die heiße Erde ausbrüten.
15Хоћеш ли се поуздати у њ да ће ти свести летину и на гумно твоје сложити?
15Er vergißt, daß sie möchten zertreten werden und ein wildes Tier sie zerbreche.
16Јеси ли ти дао пауну лепа крила и перје чапљи или ноју?
16Er wird so hart gegen seine Jungen, als wären sie nicht sein, achtet's nicht, daß er umsonst arbeitet.
17Који снесе на земљи јајца своја, и остави их да их прах греје?
17Denn Gott hat ihm die Weisheit genommen und hat ihm keinen Verstand zugeteilt.
18И не мисли да ће их нога разбити и звер пољска згазити;
18Zu der Zeit, da er hoch auffährt, verlacht er beide, Roß und Mann.
19Немилостив је птићима својим као да нису његови, и да му труд не буде узалуд не боји се.
19Kannst du dem Roß Kräfte geben oder seinen Hals zieren mit seiner Mähne?
20Јер му Бог није дао мудрости нити му је уделио разума.
20Läßt du es aufspringen wie die Heuschrecken? Schrecklich ist sein prächtiges Schnauben.
21Кад се подигне у вис, смеје се коњу и коњику.
21Es stampft auf den Boden und ist freudig mit Kraft und zieht aus, den Geharnischten entgegen.
22Јеси ли ти дао коњу јачину? Јеси ли ти окитио врат његов рзањем?
22Es spottet der Furcht und erschrickt nicht und flieht vor dem Schwert nicht,
23Хоћеш ли га поплашити као скакавца? Фркање ноздрва његових страшно је;
23wenngleich über ihm klingt der Köcher und glänzen beide, Spieß und Lanze.
24Копа земљу, весео је од силе, иде на сусрет оружју;
24Es zittert und tobt und scharrt in die Erde und läßt sich nicht halten bei der Drommete Hall.
25Смеје се страху и не плаши се нити узмиче испред мача;
25So oft die Drommete klingt, spricht es: Hui! und wittert den Streit von ferne, das Schreien der Fürsten und Jauchzen.
26Кад звекће над њим тул и сева копље и сулица;
26Fliegt der Habicht durch deinen Verstand und breitet seine Flügel gegen Mittag?
27Од немирноће и љутине копа земљу, и не може да стоји кад труба затруби.
27Fliegt der Adler auf deinen Befehl so hoch, daß er sein Nest in der Höhe macht?
28Кад труба затруби, он вришти, из далека чује бој, вику војвода и поклич.
28In den Felsen wohnt er und bleibt auf den Zacken der Felsen und auf Berghöhen.
29Еда ли по твом разуму лети јастреб? Шири крила своја на југ?
29Von dort schaut er nach der Speise, und seine Augen sehen ferne.
30Еда ли се на твоју заповест диже у вис орао, и на висини вије гнездо?
30Seine Jungen saufen Blut, und wo Erschlagene liegen, da ist er.
31На стени станује и бави се, на врх стене, на тврдом месту.
no verse 31 in this text
32Одатле гледа хране, далеко му виде очи.
no verse 32 in this text
33И птићи његови пију крв, и где су мртва телеса онде је он.
no verse 33 in this text
34И тако одговарајући Господ Јову рече:
no verse 34 in this text
35Ко се препире с Богом, хоће ли га учити? Који куди Бога, нека одговори на то.
no verse 35 in this text
36Тада Јов одговори Господу и рече:
no verse 36 in this text
37Гле, ја сам мален, шта бих Ти одговорио? Мећем руку своју на уста своја.
no verse 37 in this text
38Једном говорих, али нећу одговарати; и другом, али нећу више.
no verse 38 in this text
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.