Јов 35

Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic

Clementine Vulgate, 1598

1Још говори Елијуј и рече:

1Igitur Eliu hæc rursum locutus est:

2Мислиш ли да си право рекао: Моја је правда већа од Божије?

2[Numquid æqua tibi videtur tua cogitatio, ut diceres: Justior sum Deo?

3Јер си рекао: Шта ће ми помоћи, каква ће ми бити корист, да не грешим?

3Dixisti enim: Non tibi placet quod rectum est: vel quid tibi proderit, si ego peccavero?

4Ја ћу одговорити теби и друговима твојим с тобом.

4Itaque ego respondebo sermonibus tuis, et amicis tuis tecum.

5Погледај небо, и види; погледај облаке, како су виши од тебе.

5Suspice cælum, et intuere: et contemplare æthera quod altior te sit.

6Ако грешиш, шта ћеш Му учинити? Или ако се умноже безакоња твоја, шта ћеш Му наудити?

6Si peccaveris, quid ei nocebis? et si multiplicatæ fuerint iniquitates tuæ, quid facies contra eum?

7Ако си праведан, шта ћеш Му дати? Или шта ће примити из руке твоје?

7Porro si juste egeris, quid donabis ei? aut quid de manu tua accipiet?

8Човеку какав си може наудити твоја злоћа, и сину човечијем помоћи твоја правда.

8Homini qui similis tui est, nocebit impietas tua: et filium hominis adjuvabit justitia tua.

9Вапију од великог насиља којима се чини, и вичу на руку силних;

9Propter multitudinem calumniatorum clamabunt, et ejulabunt propter vim brachii tyrannorum.

10А ни један не говори: Где је Бог, Створитељ мој, који даје песму ноћу;

10Et non dixit: Ubi est Deus qui fecit me, qui dedit carmina in nocte;

11Који чини те смо разумнији од зверја земаљског, и мудрији од птица небеских.

11qui docet nos super jumenta terræ, et super volucres cæli erudit nos?

12Тамо вичу с охолости злих људи, али не бивају услишени.

12Ibi clamabunt, et non exaudiet, propter superbiam malorum.

13Јер Бог не слуша таштину, и Свемогући не гледа на њу.

13Non ergo frustra audiet Deus, et Omnipotens causas singulorum intuebitur.

14А камоли кад кажеш: Не видиш то. Пред Њим је суд; чекај Га.

14Etiam cum dixeris: Non considerat: judicare coram illo, et expecta eum.

15А сада чим те гнев походи, није ништа, нити је гледао на све што си учинио;

15Nunc enim non infert furorem suum, nec ulciscitur scelus valde.

16Зато Јов на празно отвара уста своја, и безумно умножава речи.

16Ergo Job frustra aperit os suum, et absque scientia verba multiplicat.]

Tip: use the ← and → keys to turn chapters.